Povratak baruna Wenckheima
Ovaj vihor romana je uporediv sa Dostojevskim i prikazuje Krasnahorkaija na apsolutnom vrhuncu njegovog višedecenijskog projekta. Apokaliptičan, vizionarski i lud, ovaj roman ostavlja neopoziv trag…“
Ostareli i osiromašeni baron Venkhajm, bežeći od kockarskih dugova, vraća se iz Buenos Ajresa preko Beča i Budimpešte u svoj rodni grad gde je proveo lepo detinjstvo i mladost. Svestan bližećeg kraja svog života, njegova jedina motivacija je njegova mladalačka ljubav – Marika – kojoj želi da kaže da ju je voleo celog života.
Ali čak je i ovaj provincijski grad punopravni protagonista romana, sa mnoštvom neobičnih, ali i tipičnih likova, nevaljalaca svih vrsta, profesorom koji je doktorirao iz svojstava mahovine, gradonačelnikom, šefom policije i biblioteke, Vođom i mašinovođom, službenikom u Turističkoj kancelariji u gradu u kome nema turista itd., i sve to u frenetičnoj, fantastičnoj Broljeovoj atmosferi gde osrednjost bukvalno zaslepljuje.
Takav majstorski, virtuozan, sveobuhvatan presek današnjeg sveta, u kome se dotiču sva najvažnija pitanja mislećeg čoveka, sve gluposti, apsurdi, strahovi, zla i neverice sa kojima se svakodnevno suočavamo, mogao je napisati samo Laslo Krasnahorkai, taj mađarski mađioničar pisane reči.
Jedan primerak je u ponudi
