Putovanja oko svijeta

Kukova putovanja su revolucionisala pomorsku nauku, sprečila skorbut i inspirisala kolonizaciju, ali su donela nasilje i bolesti starosedeocima. Knjiga naglašava avanturu, otkrića i etničke sukobe, postajući klasik pomorske literature.

Prvo putovanje (1768–1771): Otplovio je iz Plimuta brodom „Endevor“ do Tahitija da bi posmatrao prelazak Venere preko Sunca 1769. godine, što je ključno za izračunavanje solarnih udaljenosti. Kuk je otkrio Društvena ostrva (uključujući Tahiti), ostvario prvi evropski kontakt sa Maorima sa Novog Zelanda (gde je nekoliko starosedelaca poginulo u sukobima) i kartografisao oba ostrva i moreuz između njih. Nastavio je do istočne obale Australije (Novi Južni Vels), nasukao se na Velikom koralnom grebenu, ali je popravio brod. Otkrio je zaliv Botani, sakupio hiljade biljaka (sa Džozefom Benksom) i vratio se bez gubitka života od skorbuta zahvaljujući svežoj hrani. Otkrića: Kompletna obala Novog Zelanda i Australije.

Drugo putovanje (1772–1775): Sa brodom „Rezolucija i Avantura“, tražio je južni kontinent (Terra Australis). Prešao je Antarktički krug do 71°10' JŠG, otkrio Uskršnje ostrvo, Južnu Džordžiju i Južna Sendvička ostrva. Brodovi su se razdvojili; 10 članova posade Maora je poginulo na „Avanturi“. Kuk je potvrdio da ne postoji veliki južni kontinent, poboljšao karte Pacifika i vratio se bez mrtvih od skorbuta, dobitnik Koplijeve medalje 1776. godine. Naučni doprinos: Testiranje hronometara za preciznu navigaciju.

Treće putovanje (1776–1779): Sa brodom „Rezolucija i Avantura“, tražio je Severozapadni prolaz kroz Aljasku i Beringov moreuz, ali ga je zaustavio led. Otkrio je Havajska ostrva (zvana Sendvička ostrva), gde su ga domorodaci dočekali kao boga Lona, ali je poginuo 1779. u okršaju oko ukradenog čamca u zalivu Kealakekua (4 marinca i 17 Havajaca su poginula). Posada se vratila 1780. godine. Otkrića: Havaji, severozapadna obala Amerike.