Viktor Borisovič Šklovski

Viktor Borisovič Šklovski, ruski filolog i književnik (Sankt Peterburg, 24. I. 1893 – Moskva, 5. XII. 1984). Studirao književnost u Sankt Peteburgu. God. 1916. bio je jedan od utemeljitelja skupine Opojaz (Društvo za proučavanje pjesničkoga jezika); program je objavio u članku Umjetnost kao postupak (Iskusstvo kak priëm, 1917). U prozi Sentimentalno putovanje (Sentimental’noe putešestvie, 1923) govori o svojem doživljaju revolucije i pohodu vojske na Perziju, ali umeće i cijele književnoteorijske odlomke. To čini i u prividno epistolarnoj knjizi Zoo ili pisma ne o ljubavi (Zoo ili pis’ma ne o ljubvi, 1923), pisanoj u Berlinu, gdje govori o Rusima koji se okupljaju oko kolodvora Zoo s portretima nekih književnika, ali i o teorijskim razmišljanjima. Nakon povratka objavio je Teoriju proze (O teorii prozy, 1925), u kojoj analizira značajna prozna djela s gledišta izgradnje fabule i drugih »postupaka«. Teoretičar formalizma, odlučno je odbacivao ideološki pristup književnosti, pa je inspirirao skupinu Serapionova braća, a važna je i suradnja s krugom oko Lefa (O Majakovskom, 1940). Zarana je obrađivao i filmske teme (Književnost i kinematograf – Literatura i kinematograf, 1923; Treća tvornica – Tret’ja fabrika, 1926; Ejzenštejn, 1976). Stvorio je pojmove »postupak« (priëm), »očuđenje« (ostranenie), »konjićev skok« (hod konja, u fabuli), povijest književnosti ne kao sukcesiju »od oca na sina«, nego »od strica na nećaka« i dr. Pod pritiskom vlasti odrekao se 1930. formalizma, ali je ustrajao u nezavisnim prosudbama monografije Lev Tolstoj (1963), ili u naglašavanju ideoloških antinomija u djelu F. M. Dostojevskoga (Za i protiv – Pro et contra, 1957). Memoari: Živjeli nekoć (Žili-byli, 1964). Šklovski je svojim radovima ukidao granicu između znanstvene proze i ljeposlovlja.