Prije potopa: Dokaz da je biblijski potop bio stvaran događaj

Vilson smešta Potop u period 5600–5500. godine pre nove ere i povezuje ga sa iznenadnim prodorom Sredozemnog mora u tadašnje slatkovodno Crno jezero (danas Crno more). Geološki dokazi (sloj sapropela, podvodni kanjon Bosfora, drveni ostaci na -150 m) pokazuju da je nivo vode porastao za 100–150 metara u roku od nekoliko meseci, potopivši desetine hiljada km² plodne obale i stotine naselja.

Autor upoređuje:

• sumerski ep o Ziusudri/Utnapištimu,
• vavilonskog Gilgameša,
• biblijsku priču o Noju i desetine drugih mitova o potopu iz regiona.

Svi se detaljno podudaraju (veliki brod, ptice puštene da traže kopno, planina na kojoj se brod nasukao). Vilson pokazuje kako su preživeli nosioci neolitske kulture pobegli u Mesopotamiju, Egipat i dolinu Inda, noseći sa sobom sećanje na katastrofu koja je postala jezgro svih kasnijih mitova o potopu.

Knjiga je bogata mapama, fotografijama podvodnih lokaliteta i citatima geologa (Rajan i Pitman). Iako ne dokazuje svaku reč iz Knjige Postanja, ubedljivo pokazuje da se iza „mita“ krije prava mega-katastrofa koja je promenila tok civilizacije. Klasično delo „naučne biblijske arheologije“.