Martin Heidegger
Martin Hajdeger (1889 – 1976) je bio nemački filozof i jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka, poznat po svom delu Biće i vreme (Sein und Zeit, 1927), koje je utemeljilo novu dimenziju ontologije – analizu bića kroz egzistencijalnu dimenziju čoveka (Dasein). Rođen je u Meskirhu i studirao je teologiju i filozofiju. Bio je profesor na Univerzitetu u Frajburgu, gde je katedru preuzeo od svog mentora Edmunda Huserla, osnivača fenomenologije.
U Bitku i vremenu Hajdeger uvodi egzistencijalnu analizu ljudske egzistencije, naglašavajući koncept „bića ka smrti“ i autentičnosti. Pitanje smisla postojanja postaje centralno u njegovoj filozofiji. Kasnije, takozvani „kasni Hajdeger“, gde se više bavi jezikom, poezijom i odnosom čoveka prema tehnologiji i suštini bića. Radovi kao što su Šta znači misliti?, Uvod u metafiziku i Pitanje tehnike odražavaju ovu fazu.
Hajdegerova filozofija je bila izuzetno uticajna, ali je njegovo članstvo u Nacističkoj partiji (NSDAP) 1933. izazvalo kontroverze i etičke debate koje su pratile njegov intelektualni doprinos.
Uprkos tome, on ostaje ključna figura u egzistencijalizmu, hermeneutici i savremenoj filozofiji. Njegove ideje su snažno uticale na mislioce kao što su Sartr, Derida i Gadamer.
Titel im Angebot
Der europäische Nihilismus
„Der europaische Nihilismus“ je zbirka Hajdegerovih predavanja i beleški iz 1930-ih i 1940-ih, u kojima analizira nastanak i značenje nihilizma u Evropi.
Die Frage nach dem Ding
Pitanje o stvari, zbirka predavanja koje je održao Hajdeger 1935/36, bavi se osnovnim filozofskim pitanjem: Šta je stvar? Njegovo polazište je Kantova Kritika čistog razuma, ali Hajdeger ide dalje, želeći da razjasni samu prirodu stvari iz perspektiv
Die Technik und die Kehre
Tehnika i zaokret je zbirka eseja objavljena 1954. godine, jedno od Hajdegerovih ključnih dela o problemu tehnike. Hajdeger analizira suštinu tehnike i upozorava da savremena tehnologija nije samo skup sredstava, već ima duboku ontološku dimenziju.
Hebel der Hausfreund
"Hebel – der Hausfreund" temelji se na predavanju koje je Martin Heidegger održao 1957. godine, u kojem promišlja lik i djelo njemačkog pisca Johanna Petera Hebela.
Kants these über das Sein
Kantova teza o Bitku, predavanje koje je Martin Heidegger održao 1930., usredotočeno je na analizu Kantove tvrdnje da je Bitak zapravo položenje (Setzung) – odnosno čin postavljanja ili afirmiranja kroz sud.
Über den Humanismus
Martin Heidegger u „Pismu o humanizmu“ (1947.) odgovara na pitanje Jeana Beaufreta o značenju humanizma, iznoseći kritički stav prema tradicionalnom humanizmu i nudeći novo razumijevanje čovjekova bitka.
Vorträge und Aufsätze
Published in 1954, the collection brings together some of Heidegger's most important short texts from his middle and late period. In these texts, Heidegger develops key ideas about technology, art, language, and man's relationship to Being.
