Knjiga bez predgovora
Zbirka humorističkih priča, skečeva, novela i satiričnih spisa sa ilustracijama Slavka Voroša. Lagana, duhovita proza o zagrebačkoj buržoaziji i malograđanstvu.
Zvonimir Vukelić (1876–1947), poznat pod pseudonimom Žir Vukelić (ili Žir Xapula), bio je hrvatski pisac, novinar, satiričar i urednik. Knjigu Knjiga bez predgovora objavila je Matica hrvatska u Zagrebu 1914. godine. Crteže u knjizi potpisao je prvi profesionalni hrvatski karikaturista, Slavko Vereš (Vereš) (1887–1953), a dizajn korica, ukrašenih u stilu secesije, uradio je Ljubo Babić.
Naslov je programski — sam autor ironično priznaje da ni sam ne zna tačno kom žanru pripadaju tekstovi u knjizi. U predgovoru (ili bolje rečeno, u objašnjenju zašto nema predgovora), Vukelić piše: „A kad bi me neko pitao šta su štiva u toj knjizi — i sam bih se našao u nevolji. Da li su to kratke priče, skečevi, novele, jedna navodno u stihu, da li u nekima od njih ima humora, ili, ne daj Bože, čak i satire — ni sam ne verujem u sve to.“
Knjiga je tipično Vukelićevo delo: mešavina humoreski, satiričnih skečeva, satira i lakih romana koji živopisno prikazuju zagrebačku buržoaziju, malograđanske navike, birokratske tipove, bračne i porodične odnose i svakodnevne zagrebačke tipove s početka 20. veka. Stil je lagan, duhovit, ironičan i satiričan, sa naglaskom na spoljašnjim opisima likova, dijalozima i komičnim situacijama. Vukelić se kreće na granici između novinarstva i književnosti — njegovi likovi su obično mali, beznačajni ljudi (činovnici, debeli gospoda, plašljivi udvarači, samozadovoljni malograđani), koje autor posmatra sa blagom ironijom i grotesknim efektima.
Delo pripada ranijem autorovom opusu, zajedno sa Humorističkim pričama (1911) i Pozorišnom hronikom (1913). Kritičari ga ocenjuju kao zabavno, ali ne i duboko delo — Vukelić uspešno hvata atmosferu epohe i zagrebački duh, ali često ostaje na površini, bez jačeg razvoja zapleta ili psihološke dubine (upoređivan je sa Nušićem, Matošem ili Gogoljem, ali bez njihove snage).
Knjiga je danas antikvarna retkost i predstavlja dobar primer lake, zabavne i satirične hrvatske proze iz austrougarskog perioda. Ona odražava Vukelićevu široku popularnost kao novinara i humoriste koji je znao da zabavi široku publiku oštrim jezikom i aktuelnim temama. Uklapa se u tradiciju hrvatskog humora i satire s početka 20. veka.
Angeboten wird ein Exemplar
