Sabrana djela A. P. Čehova #8: Čovjek u futroli i druge novele i putopisi

Od priče „Kod poznanika“, napisane 1898. godine, do poslednje priče „Nevesta“ (1903), čitalac može pratiti ne samo razvoj besprekorne kompozicione veštine u ovim delima, već i niz problema koji su zanimali autora poslednjih godina, a koje je pokušao da reši u svom delu. Ova knjiga sadrži priče kao što su „Čovek u futroli“, jedna od najpoznatijih Čehovljevih priča, „Ogrozdo“, „Jonik“ i „Dama sa psom“.

Sve ove priče su majstorski osmišljene u scenama u kojima je umetnikova pažnja napregnuta – u unutrašnjim životnim trenucima i unutrašnjim prekretnicama – one pokazuju koliko je autor bio veliki u razumevanju svakodnevnog života, u toku svojih razmišljanja o životu, i koliko ga je krasila duboka misao o opštoj univerzalnosti, o trajnom ljudskom smislu (Ahijerej).

Ali ovaj period Čehovljevog stvaralaštva znači i određeni stav prema budućnosti, verovanje u pobedu dobra i pravde (poslednja priča, Nevesta). Nije potrebno pominjati koliko je pojedinačnih lica (Čovek u kutiji!) iz ovih Čehovljevih kratkih priča postalo sinonim za određene tipove ljudi u kasnijem sovjetskom društvu, ili čak tipove ljudi koje srećemo u svakodnevnom životu (Dušica, Jonič). Upravo u toj „običnosti“, toj svakodnevici, u njenom vernom prikazivanju, sastoji se veličina pera A. P. Čehova.

Dva objavljena putopisa predstavljaju posebno poglavlje u Čehovljevom životu. Manje poznata čitalačkoj publici, jer su do danas bila nedostupna u našoj zemlji, ova dva dela služe kao dopuna svedočanstvima o čovečnosti ovog velikog pisca, koji nije ostao samo zatvoreni, kabinetski pisac, već je, kao što je slučaj sa ova dva dela, proučavao i živu građu na terenu. On je prvi podigao glas u ime istine o osuđenicima na ostrvu Sahalin.