Der europäische Nihilismus

Hajdeger sledi Ničeovu definiciju nihilizma kao „devalvacije svih viših vrednosti“, ali ide dublje, tvrdeći da je nihilizam sudbonosni proces u istoriji Zapada.

Prema Hajdegeru, evropski nihilizam nije samo kriza vrednosti već simptom zaborava Bića. Filozofska tradicija, počevši od Platona, sve više se fokusirala na bića (individualne stvari) pre nego na pitanje samog Bića (što znači „biti“). Time se gubi osnovno razumevanje postojanja.

Hajdeger smatra da savremeni svet svojim verovanjem u tehnologiju, nauku i beskonačni napredak zapravo ubrzava nihilistički proces. Svet bez čvrstog temelja vrednosti vodi ka duhovnoj praznini i dominaciji tehničke racionalnosti, gde čovek više nije „čuvar bića“, već postaje instrument proizvodnje i kontrole.

Hajdeger rešenje ne vidi u jednostavnom povratku starim vrednostima, već u novom načinu razmišljanja, koji mora ponovo da otvori pitanje bića. Samo iz ove duboke promene mišljenja može proizaći istinsko prevazilaženje nihilizma.

„Der europaische Nihilismus“ je duboko pesimističan, ali i inspirativan poziv na radikalno novo promišljanje ljudske sudbine u istoriji.