Škola plivanja

– Pa šta ću sa pričama? – pitam zbunjeno. – Šta me pitaš? Postoji ceo grad na svetu, pa ih daj kome god hoćeš. Možda ko god ih pročita, ima svakakvih ljudi. U početku sam užasnuta, a onda zaključujem da nije sasvim besmisleno. – Bravo, bako… – Idem da joj se zahvalim, ali ona mi je već okrenula leđa i posvetila se Stjepanovoj večeri. Čovek zaista nikad ne zna gde će ga snaći nevolja, a gde će se naći dobar savet. Ovog puta sam ostvarila neočekivani profit: daću priče strancima da čitaju. Pa, neka misle šta god hoće, bar se neće žaliti. Ne treba da me hvališ – čujem svekrvu iz kuhinje – dosta mi je što se ne žališ.