Inferno / Okultni dnevnik : brak s Harrietom Bosse

Okultni dnevnik počinje 21. februara 1896, kada se Strindbergova velika paklena kriza bližila vrhuncu. Nešto pre toga smestio se u čuveni hotel „Orfila” u Parizu. „Od tog vremena...“, piše on u Infernu, „primetio sam niz otkrića, koje nisam mogao sebi da objasnim, a da ne pribegnem postojanju nepoznatih sila“. Od tada pišem beleške, koje se postepeno gomilaju i formiraju dnevnik“.

Od početka se zadovoljavao da u sažetom obliku beleži „neobične slučajeve“, čudne događaje i detalje u kojima je i sam video čuda ili znake, poruke sila. Ove rane beleške su ubrzo formirale prvi nacrt materijala za obe njegove ispovesti, Inferno i Legende. Međutim, njegove beleške postaju razumljive drugima tek u proširenom, uređenom obliku, što donosi sopstvene interpretacije tih zapažanja. Beleške sve više prerastaju u opširnu ispovest i ispunjene su razmatranjima i razmišljanjima i njegovim doživljajima. „Okultno” se sve više povlači u drugi plan, ali ipak potpuno nestaje. Pogotovo otkako je Harijet Bos ušla u njegov život 1900. godine, to delo je postalo dnevnik u uobičajenom smislu te reči. Harijet i njegov odnos prema njoj od tada dolaze do izražaja. Nakon što ga je konačno napustila i ušla u novi brak, on zaustavlja taj dnevnik o svom životu. Poslednja datirana beleška je 11. jula 1908. Tog dana, Strindberg napušta stan u Karlavagenu, gde su on i Harijet Bos nastanili svoj dom posle braka, i useljava se u svoj poslednji stan na Blatornetu, Drotninggatan 85. (Iz predgovora Torstena Eklunda)