Pjesme neuvrštene u zbirke 1936-1955.
Ova zbirka, četvrti tom „Izabranih dela“, sadrži oko 200 pesama koje nisu bile uključene u glavne Tinove zbirke tog perioda. Neđeljko Mihanović je zbirku sastavio na osnovu rukopisa, dnevnika i arhiva.
Period 1936–1955 obeležen je Ujevićevim sazrevanjem: od predratne melanholije („Žalosna Svetovidova kula“, 1936) preko ratnih trauma („Snovi i nemiri“, 1940-ih) do posleratne kontemplacije („Živa vatra“, 1954). Nenavedene pesme, pisane u egzilu, zatvoru i bekstvu iz kafića, nose pečat intimnog dnevnika duše – fragmentarnog, improvizovanog, ali duboko ličnog.
Teme su višeslojne: egzistencijalna patnja, ljubav kao spas i bol, priroda kao sveti prostor (more, planine, vetar kao simboli večnosti), duhovna potraga (biblijski motivi, istočni misticizam, hrvatski folklor). Jezik je bogat arhaizmima, metaforama i ritmom, poput „pesme o večnom nomadu“ – Ujevićevog alter ega. Primeri: „Noć na Jadranu“ evocira tamu rata, „Ptičja pesma“ slavi prolaznost, „Molitva za mrtve“ se bavi gubitkom.
Ove pesme otkrivaju evoluciju: od ekspresionističke strasti do zen-slične jednostavnosti. Mihanovićev uvod analizira kontekst, ističući njihovu vrednost za kompletan portret pesnika. Zbirka je dragulj za ljubitelje hrvatske lirske poezije, pokazujući kako Ujević pronalazi univerzalno u „neklasifikovanom“ - čoveku na ivici vremena i večnosti.
Angeboten wird ein Exemplar
