Antologija savremene francuske fantastike I

PREDGOVOR Ksenije Jovanović:

Namera nam je da ovom zbirkom predstavimo čitalačkoj publici izbor pripovedaka savremenih francuskih pisaca naučne fantastike: onih koji su već prevođeni na mnoge jezike i poznati van granica svoje zemlje (Curval, Jeury, Doremieux, Renard, Sternberg) i onih mlađih koji upravo sada počinju da stiču prva priznanja za svoje radove (Mondoloni, Sussan, Dunyach). Na taj način želeli smo da damo nešto širi uvid u raznovrsnost inspiracije i narativne tehnike francuskih SF pisaca čije se prisustvo, bez ikakve sumnje, sve snažnije oseća u savremenoj francuskoj književnosti.

Period između 1975. i 1984. godine označava veliku obnovu SF žanra u Francuskoj, koja je usledila posle neuspelog pokušaja stvaranja jednog potpuno novog pokreta vezanog gotovo isključivo za zbivanja u samoj Francuskoj. Međutim, mada je doživeo poraz, ovaj pokret je izneo na videlo nekoliko mladih, veoma talentovanih pisaca, koji doprinose da se s pravom može reći kako u Francuskoj danas postoji autohtona SF književnost u punom zamahu.

Ono što bismo mogli istaći kao karakteristiku savremene francuske naučne fantastike i koja je zajednička i za sve pripovetke ove zbirke, to je čovek kao isključivi predmet književnosti, čovek sveden na svoju ljudsku dimenziju, čovek od krvi i mesa, čovek s kraja dvadesetog veka. Za savremene francuske pisce, naučna fantastika jeste prisustvo budućnosti, ali je ipak, pre svega, opsesija sadašnjošću. Gledati u budućnost, za njih je samo način da razotkriju neke istine o savremenom svetu, polazeći od pretpostavke da košmari i razaranja u vekovima što slede mogu biti samo još stravičnija. Činjenica da je hipotetična sutrašnjica tu ocrtana uglavnom sumornim bojama, u stvari samo znači da je taj žanr surovo ogledalo današnjice. "I nijedan žanr", kaže Sternberg, „nije do sada sa manje popustljivosti a toliko sistematičnosti sudio čovečanstvu, njegovom načinu mišljenja, načinu života i načinu smrti."

„Naučna fantastika je jedan svet", kaže Andrevon, „mnoštvo svetova, i prirodno je da želimo da uđemo u taj svet. Prirodno je, zato što ti drugi svetovi nisu ništa drugo do naš svet, viđen kroz lupu ili kroz teleskop, tako da ga vidimo uvećanog, jasnijeg. Naučna fantastika je književnost paroksizma koja se stalno kreće između dve krajnosti, a krajnosti su svuda oko nas: blistava budućnost i nuklearni holokaust, ravnodušnost bogatih zemalja i nepodnošljiva beda onih drugih zemalja u kojima milioni ljudi umiru od gladi, rođenje svakog od nas i obećanja koje ono sobom donosi i smrt svakog od nas koja je neumoljiv kraj svakog obećanja."

Na veoma složeno pitanje povlačenja granice između naučne fantastike i fantastike odgovorićemo rečima Šarla Moroa: „Fantastika i naučna fantastika se međusobno prožimaju i to je lako pojmljivo kada se zna da i jedna i druga u stvari predstavljaju razmišljanje ljudskog bića o sopstvenom strahu od prošlosti i budućnosti."

Ali, bilo da istražuje budućnost čoveka ili rađa nove svetove iznikle iz mašte, čudesne događaje, likove iz snova, ili pak kroz neobične zaplete otkriva smešnu stranu sveta, naučna fantastika je možda književnost sutrašnjice,ali je sasvim sigurno neiscrpno polje stvaralačke slobode.

Philippe Curval - ADAMEVA Christine Renard - NARCISI CVJETAJU NAVEČER Jean-Claude Dunzach - PLIVAČI U PIJESKU Michel Jeury - ALI KOJI TERITORIJ? René Sussan - PREGLEDNI BROJEVI ČASOPISA René-Jacques Victor - PST, PST, PST... Jacqurs Stenberg - PUTOVANJE JE KAO POMALO UMRIJETI Philippe Curval - DOZVOLA ZA UMIRANJE Alain Doremieux - VRIJEME OSVETE Jean-Pierre Andrevon - OD POČETKA DO KRAJA Jacques Mondoloni - TATA I Jean-Pierre Andrevon - MALEZIJSKI TIGAR Philippe Curval - MANIFEST ZA ZNANSTVENE FANTASTIKE