Henry Miller
Henri Miler (Njujork, 26. decembar 1891 – Pasifik Palisejds, Kalifornija, 7. jun 1980) bio je američki pisac, esejista i slikar, poznat po svojoj izrazito autobiografskoj prozi koja je pomerala granice književnog prikazivanja seksualnosti, lične slobode i boemskog načina života. Odrastao je u Bruklinu, u porodici nemačkog porekla, i obavljao je razne poslove pre nego što se u potpunosti posvetio književnosti.
Prekretnica u njegovom životu nastupila je 1930. godine selidbom u Pariz, gde je živeo u oskudici, družio se sa umetnicima i piscima i razvio svoj prepoznatljiv književni stil. Tamo je upoznao spisateljicu Anais Nin, koja mu je postala bliska prijateljica i ključna ličnost u njegovom književnom krugu.
Međunarodnu pažnju stekao je romanom Rakova obratnica (1934), koji predstavlja radikalan spoj autobiografije, fikcije, eseja i erotske proze. Usledila su dela Crno proleće (1936) i Jarčeva obratnica (1939). Zbog eksplicitnog seksualnog sadržaja, njegova dela su decenijama bila zabranjivana ili ograničavana u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji. Sudski procesi u SAD povodom Rakove obratnice tokom šezdesetih godina odigrali su značajnu ulogu u proširivanju granica slobode književnog izražavanja.
Nakon povratka u Sjedinjene Države, Miler se nastanio u Kaliforniji. Svoja putovanja po Grčkoj pretočio je u delo Kolos iz Marusija, dok je život u Kaliforniji opisao u knjizi Big Sur i pomorandže Hijeronimusa Boša. Važno mesto zauzima i autobiografska trilogija Ružičasto razapinjanje, koju čine romani Seksus, Pleksus i Neksus.
Milerova proza spaja erotizam, humor, filozofska razmišljanja, društvenu kritiku i ispovednu autobiografiju. Pisao je protiv konformizma, materijalizma i građanskih društvenih normi, zalažući se za individualnu slobodu i kreativan život. Bavio se i akvarelom, smatrajući likovnu umetnost važnim delom svog stvaralaštva. Njegov nekonvencionalni stil snažno je uticao na bit-generaciju i američku kontrakulturu, a Henri Miler je ostao jedna od najprovokativnijih i najprepoznatljivijih književnih ličnosti 20. veka.
Naslovi u ponudi
Rakova obratnica
Ovo je optužba, kleveta, lična uvreda. Ovo nije knjiga, u običnom smislu te reči. Ne, ovo je neprekidna uvreda, pljuvanje u lice umetnosti, noga u turu protiv Boga, Čoveka, Sudbine, Vremena, Ljubavi, Lepote...šta god hoćete.
Rakova obratnica
Ovo je optužba, kleveta, lična uvreda. Ovo nije knjiga, u običnom smislu te reči. Ne, ovo je neprekidna uvreda, pljuvanje u lice umetnosti, noga u turu protiv Boga, Čoveka, Sudbine, Vremena, Ljubavi, Lepote...šta god hoćete.
Rakova obratnica
Ovo je optužba, kleveta, lična uvreda. Ovo nije knjiga, u običnom smislu te reči. Ne, ovo je neprekidna uvreda, pljuvanje u lice umetnosti, noga u turu protiv Boga, Čoveka, Sudbine, Vremena, Ljubavi, Lepote...šta god hoćete.
Rakova obratnica
Ovo je optužba, kleveta, lična uvreda. Ovo nije knjiga, u običnom smislu te reči. Ne, ovo je kontinuirana uvreda, pljuvanje u lice Umetnosti, udarac u zadnjicu Bogu, Čoveku, Sudbini, Vremenu, Ljubavi, Lepoti... šta god želite.
Ružičasto raspeće III: Nexus
„Neksus“ (1960), poslednji deo trilogije „Ružičasto raspeće“, nastavlja autobiografsku naraciju iz „Seksusa“ i „Pleksusa“. Roman prati Milerov alter ego u Njujorku 1920-ih, fokusirajući se na njegov unutrašnji razvoj, odnose i umetničku potragu.
Ružičasto raspeće II: Plexus
„Pleksus“ (1953), drugi deo trilogije, nastavlja autobiografsku priču započetu u „Seksusu“. Roman se fokusira na Milerov život u Njujorku 1920-ih, istražujući njegove umetničke težnje, odnose i borbu za slobodu od društvenih konvencija.