Skrivena mudrost u mitologiji

Znanje o prosvetiteljstvu i njegovom mestu u njemu akumulirala je ljudska vrsta tokom desetina hiljada godina odmerenog vremena, ali je ono transponovano u oblike razumevanja koji zahtevaju pažljiv pogled ispod površine. Mitološke i alegorijske priče mogu biti put do skrivenih istina za one koji znaju. Autor ističe „pravilno tumačenje” i „pravilnu primenu”, jer dobijene inspiracije mogu rezultirati i dobrim i zlim. Autor je britanski teozof, okultista, mistik, filozof i ezoterik, dugi niz godina bio je na čelu Teozofskog društva.

Istinski nadahnute velike drame sadržane u mitologiji alegorijski oslikavaju božanski izazvane događaje koji se dešavaju unutar iu svakom od četiri carstva prirode – ljudskom, životinjskom, biljnom i mineralnom, kao iu četiri elementa: zemlji, vodi, vazduhu i vatra. Avanture vrhovnih božanstava i njihovih božanskih srodnika, na primer Olimpijaca kod starih Grka, i njihovih brojnih potomaka personifikuju karakteristične radnje koje se dešavaju tokom čitave kreacije, gotovo sve intervencije između samih bogova i između bogova i ljudi govore o jednoj ili drugoj vrsti odnosa. Uprkos veo zaštite koji sugeriše suprotno, ovi odnosi se uvek evolutivno ubrzavaju i povezuju božansko iznutra sa zajedničkom samosvešću svakog stanovnika zemlje. Ako neke mitove prihvatimo kao alegorije koje kriju fragmente istine, onda se mnoge, ako ne i sve, takve drevne legende mogu pokazati kao izvori veoma vrednih informacija. Pokazalo se da je ovo gledište primenljivo ne samo na početak i razvoj Univerzuma, već i na početke i razvoj ljudske vrste, koja čini granu njihovih stanovnika. Takvo shvatanje se posebno odnosi na razumevanje filozofskih i duhovnih istina, čije znanje, pravilno primenjeno u životu, može biti od velike praktične koristi.