Mramorna koža
Roman, napisan u prvom licu, opisuje složen, distanciran odnos između vajarke (naratorke) i njene majke. Glavni likovi su vajarka, majka lepotica opsednuta čistoćom i telesnim manama, i očuh, koji ulazi u njihove živote nakon očeve smrti.
Priča počinje u sadašnjosti: vajarka modelira mermernu skulpturu tela svoje majke pod nazivom „Mermerna koža“, simbol hladnoće i praznine ispod površine. Majka, nakon osam godina razdvojenosti, vidi fotografiju u časopisu i pokušava samoubistvo, primoravajući ćerku da se vrati i brine o njoj. Kroz sećanja otkrivamo prošlost: detinjstvo bez oca (koji je izvršio samoubistvo kada je njena ćerka imala tri godine), majčinu opsesiju čistoćom (prva menstruacija i grudnjak kao traume), dolazak očuha kada ćerka ima 14 godina. Očuh seksualno zlostavlja ćerku, a majka to ignoriše, birajući njega umesto ćerke, što rađa mržnju, ljubav i ljubomoru.
Vrhunac je emocionalni sukob: ćerka fetišizuje majčino telo, oseća se kao njegov produžetak, ali želi da ga uništi. Susret posle godina ostaje površan - oko zdravlja i novca, a ne oko bola. Ćerka se seća majčinih muškaraca, puberteta i pokušava da „dodirne“ majku kroz umetnost i čula (vid, dodir, miris, ukus, sluh). Majka, opsednuta mladošću i uplašena od starenja, i sama je žrtva traume.
Teme uključuju žensko telo kao izvor štete i pohote, incest i zlostavljanje, majčinsku nepovratnost, sramotu i krivicu odrastanja u ženu i destruktivnu moć seksualnosti. Roman je klaustrofobičan, senzualan, sa naglaskom na tišini i neizgovorenom, istražujući kako trauma oblikuje identitet.
Jedan primerak je u ponudi
