Telegraf i telefon bez žica (T.B.Ž.)

Kao profesor i astronom, Kučera piše na pristupačan način, bez nepotrebnog žargona, koristeći 57 ilustracija kako bi čitaocima približio globalni hit: bežičnu komunikaciju koja je revolucionisala svet nakon Hercovih eksperimenata 1887. godine. Knjiga, poslednja u Kučerinom opusu od oko dvadeset dela, objavljena je u seriji Moderni izumi u nauci, zanatima i umetnosti, neposredno pre pokretanja Zagrebačke radio stanice 1926. godine.

Podeljena u tri dela, knjiga prvo upoznaje osnove elektrotehnike: zakone elektriciteta, principe oscilacija i elektromagnetnih talasa, i ulogu triode (izumela 1906. godine Li de Forest) kao pojačala signala. Kučera objašnjava kako su Hercovi eksperimenti sa električnim talasima otvorili put ka bežičnom svetu, ističući rezonanciju (Ferdinand Braun) i antenske sisteme.

Drugi deo prati istoriju radiotelegrafije: od Rigijevih oscilatora i Markonijevih eksperimenata 1896. godine (prva transatlantska veza 1902. godine), preko koherera (Branli) i kristalnih detektora, do telegrafskih predajnika sa varnicama i neprigušenim oscilacijama (Poulsenov luk, 1902). Kučera ističe Fesendenov bežični prenos glasa 1906. godine, koristeći zvučne varnice (Vien, Markoni), i prijemnike sa triodom kao audioneumom.

Treći deo je posvećen radiotelefoniji: trioda kao pojačalo glasa, cevni predajnici (Majsner, 1912), višecevni pojačavači, otpornici (Nernst) i moderni prijemnici (Simens-Halske). On razmatra interferenciju, Hevisajdov sloj i efekat fedinga, predviđajući buduće izazove.

Kučera ne samo da objašnjava – on stvara hrvatski tehnički rečnik, inspirišući Radio klub Zagreb (1924) i stručnjake. Ova knjiga, napisana u književnom stilu „Našeg neba“ (1895), nije samo udžbenik: ona je simbol hrvatskog naučnog entuzijazma u međuratnom periodu, gde se nauka mešala sa čuđenjem. Reprint čuva nasleđe, podsećajući nas na prolaznost, ali i na večnu moć talasa.