Tvornica nostalgije: Pamćenje, vrijeme, starost
Esej-roman holandskog psihologa Dauvea Drajsmea, nastavak njegovog hita „Zašto se život ubrzava kako starimo“. Autor kombinuje neuronauku, filozofiju i književnost kako bi razotkrio mitove o starenju mozga.
Knjiga istražuje kako se pamćenje menja sa godinama, utičući na naš doživljaj vremena i budući izvor nostalgije za izgubljenim svetom sećanja. Draisma dovodi u pitanje popularno verovanje i tvrdi da zaborav nije samo mana starosti, već deo mudrosti koja dolazi kasnije. Mudrost dolazi nakon zaboravljanja, kaže on, kritikujući „trening mozga“ i industriju vitamina kao komercijalne trikove. Umesto toga, on slavi starenje pamćenja - onu vrstu koja evocira intenzivna sećanja iz detinjstva kroz „efekat podsećanja“, gde su autobiografski zapisi iz ranog doba (2-3 godine) živopisniji nego ikad, donoseći neočekivano zadovoljstvo.
Glavne teme su međusobni odnos vremena i pamćenja - vreme oblikuje sećanja, ali sećanja menjaju vreme, stvarajući nostalgiju za prošlošću. Autor priča priču kroz lične anegdote i naučne primere: neuhvatljiva sećanja na mirise, muziku ili predmete koji nas vraćaju u mladost; zaborav kao filter koji čuva suštinu. Pitanja poput „Može li se pamćenje trenirati?“ ili „Da li zaboravljanje ide ruku pod ruku sa starošću?“ dovesti do uvida da starenje nije gubitak, već transformacija - nostalgija postaje fabrika koja obogaćuje sadašnjost.
Draisma piše suptilno, dirljivo i ubedljivo, a da pritom ne bude suvoparna, što knjigu čini savršenom za one koji se suočavaju sa starenjem. „Sećanje nije samo skladište, već narator koji nas oblikuje“, šapuće kroz stranice, podsećajući nas da u sećanjima leži naša prava hronika. Za ljubitelje psihologije i filozofije života - obavezno štivo koje smiruje strah od zaborava.
Jedan primerak je u ponudi
