Ne plači, dušo

Knjiga „Ne plači, dušo“ sadrži deset priča i jedan poetsko-prozni fragment – koji funkcioniše kao svojevrsni epilog – o našem svakodnevnom, običnom ludilu, koje ponekad dostiže strašne razmere i posledice. To su priče o nesporazumima i komunikacijskim šumovima koji osakaćuju naše živote, o željama, strahovima i strastima koje iskrivljuju naše karaktere, o pokušajima da pronađemo smisao i neku vrstu zadovoljstva u svakodnevnoj muci. Konkretnije, to su priče o nasilnicima u tramvajima, na ulicama i u domovima, o piscu hvalospeva, ljubavi starije žene i mlađeg muškarca, o usamljenicima, muškarcima i ženama, o starosti, demenciji i smrti, o voajeru i posmatraču sveta…