Mirni dani na Clichyju
Autobiografska novela napisana 1940. godine (kasnije revidirana), smeštena u rane 1930-te u pariskom predgrađu Kliši. Delo je nostalgičan, senzualan i živopisan prikaz boemskog života siromašnog američkog imigranta u Parizu.
Glavni lik (očigledno autorov alter ego) živi sa svojim prijateljem Karlom (inspirisanim Alfredom Perlesom) u malom, skromnom stanu. Bez novca, posla i stalnih obaveza, dane provode u potrazi za zadovoljstvima: jeftino vino, dobar obrok kada je dostupan, šetnje Parizom noću, posete bordelima (npr. Klub Melodi) i brojne seksualne avanture. Žene su centralni motiv – od prostitutki, preko slučajnih susreta, do kratkotrajnih romantičnih epizoda (npr. sa mladom Kolet). Sve je opisano eksplicitno, vitalistički i bez stida, u tipičnom Milerovom stilu: život kao proslava tela, gladi, seksa i slobode.
Iza prividne bezbrižnosti kriju se glad, beda i osećaj prolaznosti. Pariz 1930-ih nije glamurozan – to su trošni stanovi, jeftini kafići i ulice Monmartra, ali Miler u njemu pronalazi čistu radost života, suprotstavljenu puritanskom svetu Amerike.
Knjiga je kraća i blaža od „Tropika Raka“, ali deli istu energiju: odbacivanje konvencija, slavljenje instinkta i umetnosti kao načina preživljavanja. To je oda vremenu kada je svet bio „jednostavniji i sporiji“, a život sveden na osnovna, sirova zadovoljstva.
Jedan primerak je u ponudi
