Večera bez politike
Mile Stojić (rođen 1951), bosanski pesnik, objavio je 2005. godine „Večeru bez politike“ – jednu od najcenjenijih zbirki iz njegovog posleratnog opusa, nagrađenu kao rukopis na konkursu Fondacije za izdavaštvo.
Naslov izaziva želju za trenutkom mira: večera bez politike, razgovori o ratu, nacionalizmu i prošlosti – samo intiman susret, zagrljaj, šapat u kosi („Jednostavno želim da te zagrlim kao što voda grli bor“). Međutim, ta želja je iluzorna: rat, izgnanstvo, gubitak domovine i prelomi identiteta prožimaju svaku pesmu.
Zbirka je lirski dnevnik izgnanika: Hercegovina u sećanjima (rudimentarna priroda, detinjstvo, mirisi), Beč kao hladni izgnanik, Sarajevo i Bosna kao rane koje ne zarastaju. Pesme su kratke, precizne, sa dozom ironije, crnog humora i gorke lucidnosti – Stojić piše o izgubljenoj generaciji koja je gradila utopiju socijalne pravde, ali je doživela rat i izgnanstvo.
Stil je zreo, bez patetike: stihovi su ritmični, slikoviti, sa ponavljanjima i metaforama vode, kamena, snega. Kritičari ističu lakoću pripovedanja u stihu, besprekorno savladavanje forme i jedinstvenost – identitet književnog i stvarnog postojanja. Ovo je Stojićevo „najbolje dostignuće do sada“ – elegija za izgubljene, ali i otpor tišini i zaboravu kroz poeziju. Knjiga je važan glas prognane bosansko-hercegovačke lirske poezije 2000-ih.
Jedan primerak je u ponudi
