Nije me strah
„Živeo jednom davno jedan veoma, veoma plašljiv dečak po imenu Tin. Taj dečak se zaista svega plašio!“ Ponekad se svi nečega plašimo.
Sve se krije SAMO U NAŠIM GLAVAMA. A onda, kada odemo u svet tako pune raznih strahova (ili bar u prodavnicu koja se nalazi na drugoj strani ogromnog, strašnog parka), uh... možemo da doživimo razne neprijatnosti. Najblaže rečeno. Tada ceo svet postaje veliko neprijateljsko polje gde vrebaju strašni (gore navedeni i nenavedeni) neprijatelji. Pa o tome pišu i slikaju Dubravka Pađen-Farkaš i Dražen Jerabek u svojoj najnovijoj zajedničkoj slikovnici „Ne bojim se“. I tako ubedljivo, kao da su im glave pune raznih strahova. Baš kao i glava glavnog junaka ove priče. Istina, taj dečak, po imenu Tin, nije baš bio heroj. U stvari, uopšte nije. Bar na početku priče. Plašio se svega i svačega. (Glava mu je bila tako puna strahova!). Nije smeo da ode ni u najobičniju malu radnju! Sve do jednog dana kada se usudio da se suoči sa svim svojim strahovima. (A ni to se mnogi odrasli ne usuđuju, verujte mi na reč!) I tako je Tin od plašljive devojčice postao hrabar.
Jedan primerak je u ponudi
