Vjetar s planine

Priča počinje sa Dagom Bjorndalom, strogim zemljoposednikom čiji je život obeležen borbama sa rivalskim porodicama i unutrašnjim demonima. Njegova mladost, ispunjena nasiljem i osvetom, ostavila je traga na njegovoj duši, ali i na sudbini njegovog sina, mladog Daga, koji nasleđuje očevu snagu, ali i teret prošlosti. Roman prepliće priče o porodičnim sukobima, ljubavi i gubitku, dok se Bjorndalovi bore da sačuvaju svoje nasleđe u surovom okruženju. Ključni likovi, poput Tereze, unose toplinu i nežnost u priču, dok priroda – šume, planine i oluje – postaje gotovo živi lik, simbolizujući neumoljivu borbu za opstanak.

Gulbransenov stil, prožet nacionalnim romantizmom i dijalektom istočne Norveške, stvara autentičan prikaz seoskog života. Roman istražuje teme časti, kajanja i pomirenja, dok se Dag suočava sa posledicama svojih postupaka. Bogati opisi pejzaža i emocionalna dubina likova čine „Vetar sa planine“ snažnom pričom o snazi porodice i borbi sa neizbežnošću sudbine.

„I večno pevaju šume“, „Vetar sa planine“ i „Nema puta naokolo“ su tri romana Trigvea Gulbransena koje strani kritičari nazivaju „norveškom trilogijom“. Svaki od njih čini celinu za sebe i može se čitati zasebno. U njima autor beleži život u norveškom planinskom regionu, u vremenu koje je precizno označeno. U njima opisuje jednostavne ljude, koji imaju mnogo sličnosti sa gorštacima dinarskog regiona; ovi likovi su ukorenjeni u zemlji, slobodoljubivi, dobro patrijarhalni, poznaju punu lepezu ljudskih osećanja, a pre svega su iskreni, hrabri, odlučni i istrajni...