Ružičasto raspeće I: Sexus

Milerovi romani su bili zabranjeni u Americi skoro trideset godina, što je osiguralo njegovu „podzemnu” reputaciju sve dok Vrhovni sud SAD 1964. nije odbacio optužbe Državnog suda za opscenost. Upravo su ova dela u američkoj književnosti započela otvaranje ka seksualnim temama, oslobađajući ih pravnih i društvenih ograničenja.

Henri Miler (Njujork 1891 - Pacific Palisades, Kalifornija 1980) objavio je nekoliko eseja i kratkih priča u američkim časopisima do svoje tridesete godine. Posle niza različitih poslova u Njujorku, 1930. odlazi u Pariz, gde živi u siromaštvu godinu dana. Potom se zapošljava kao lektor u pariskom izdanju dnevnika „The Chicago Tribune”, zahvaljujući svom prijatelju Alfredu Perlesu, pod čijim imenom objavljuje i nekoliko članaka. Ozbiljno je počeo da piše sa skoro četrdeset godina. Njegovi romani, posebno Rakov obratnica (1934), izazvali su mnoge polemike u Americi, pa čak i bili zabranjeni, pa su romani „Crno proleće” (1936) i „Jarac obratnica” (1936) bili zabranjeni skoro trideset godina.

Godine 1940. Miler se vratio u SAD i nastanio se u Kaliforniji, gde je nastavio da piše i provocira savremeno američko društvo, njegove kulturne i moralne vrednosti. Miler se bavio i slikarstvom – njegovi akvareli se čuvaju u dva muzeja – „The Henri Miller Museum of Art” u japanskom gradu Omachi, i „The Henri Miller Art Museum” u Big Suru u Kaliforniji. Rad Henrija Milera, skoro u potpunosti autobiografske prirode, u velikoj meri je uticao na pisce bit generacije.