Avantura jedinstva (intervju Franke Zambonini)

Za početak avanture jedinstva smatra se 7. decembar 1943. godine, kada se Kjara kao dvadesettrogodišnja devojčica posvetila Bogu. Danas je ta godišnjica „ovija tišinom i podstiče na bogosluženje, jer sam u ovim decenijama sa ushićenjem gledao kako se na mojim očima stvara, raste i razvija delo Božije. Malo seme je izraslo u veliko drvo (tako ga je već video Pavle VI), koje širi svoje grane do poslednjih granica Zemlje. Otuda goruća potreba u mom srcu da zahvalim Bogu, ponekad toliko jaka da nema drugog osećanja. Mislim da će čak i u Raju, ako odem tamo, jedan od mojih čina biti čin zahvalnosti.“ Kjara Lubič smatra da je Sveti Duh poslao harizmu jedinstva na zemlju baš u tom trenutku istorije, jer – iako mnogi događaji ukazuju na suprotno – jedinstvo je znak našeg Ona je takođe navela primere: „U stvari, kada se ova harizma pojavila, Duh Sveti je već nadahnjivao Crkvu da pokaže novo lice: Crkvu – pričešće. Vreme ekumenizma se već otvaralo. Usled seoba koje su usledile javila se potreba za uspostavljanjem odnosa sa vernicima drugih veroispovesti. Zbog svih ovih novih otvaranja, Crkva je morala da se kreće u svom institucionalnom aspektu – što je učinila otvaranjem Sabora – ali i u svom harizmatičnom aspektu, kroz delovanje novih crkvenih pokreta, kakav je naš. Sa političke tačke gledišta, odmah posle Drugog svetskog rata neke zemlje u Evropi su počele da se ujedinjuju. A onda i na drugim kontinentima. Zatim i pape, koji najbolje izražavaju misao Onoga koji vodi istoriju, još od Benedikta KSV. do Jovana Pavla II pozivali su nas da gledamo daleko, ka jedinstvu ljudskog roda. Osim toga, danas su potrebni jedinstvo i zajedništvo kao nikada ranije. To, kontradiktorno, kaže današnja situacija: svet živi pod pretnjom terorizma. Razloga za to ima mnogo, a najdublji je postojeći disbalans između bogatih i siromašnih zemalja sveta". Ona je istakla da bi bilo pametno da se u svetu probudi "struja jedinstva, bratstva i solidarnosti da se pokrene srca. Bilo bi im lakše da počnu sve dobre. Harizma koju nam je Bog dao je u ovom pravcu i može nešto učiniti, zaista, već čini: gradi delove univerzalnog bratstva tamo gde deluje. Neka Bog blagoslovi našu, i sve druge inicijative usmerene ka tom cilju”. Na pitanje kakav bi poklon želela da dobije povodom godišnjice, Kjara je odgovorila: „Da moja deca, mala i velika, jednostavna i važna, upućuju molitvu Bogu da kada dođe moj čas, pređem u drugi život nakon što sam ispunio Božji plan koji je zamislio nada mnom. U slavu Njegovu“. A o budućnosti je rekla: „Ne znam. Zapisano je na nebu. Naš je zadatak da to protumačimo i ispunimo, kao što smo se do sada trudili i još bolje, uz Božiju pomoć”.