Beskućnik

U romanu Beskućnik Namik Kabil bavi se naizgled jednostavnim pitanjem gde je naša kuća. Gde je naš dom? Da li je to mesto gde živimo ili gde se rado vraćamo; da li je to kuća koju smo sami izabrali za život ili ona u kojoj smo odrasli i koja pored sećanja nosi i teret praznine koja ostaje iza onih koji su nepovratno otišli? Upravo ova kuća autora, koja nas svakim dolaskom podseća na konačne odlaske, postaje glavni lik ovog romana, koji izmiče i prodaji i rušenju, i novom životu koji su joj namenili naslednici, i tako prerasta u priča, u roman, uočavajući krhkost svih naših identiteta.

Namik Kabil, koji kaže da je u književnosti hrabriji nego u životu, koristi ovu hrabrost da u Beskućniku napiše moćnu prozu ne samo o svim našim kućama i selidbama, već i o univerzalnim pitanjima porodičnih odnosa, ljubavi, gubitaka, rata i životnih seoba. da se osećaj pripadnosti uvek iznova stavlja na iskušenje.