Ujevićevo pjesničko i mističko iskustvo
U radu se analiziraju teorijska promišljanja Tina Ujevića o poeziji, sa posebnim akcentom na njegov odnos prema mističnom iskustvu.
Kovačević istražuje kako je Ujević doživljavao ulogu pesnika i prirodu pesničkog stvaralaštva. Ujević je smatrao da poezija prevazilazi puko estetsko izražavanje i da ima sposobnost povezivanja sa dubljim, mističnim nivoima postojanja. Po Ujeviću, pesnik deluje kao posrednik između materijalnog sveta i transcendentalnih sfera, koristeći jezik kao oruđe za otkrivanje skrivenih istina.
Autor analizira i Ujevićevo shvatanje mističnog iskustva koje se manifestuje kroz njegovu poeziju. Ujević je često koristio simbole i metafore da bi izrazio neizrecivo, pokušavajući da čitaocu približi sopstvena duhovna iskustva i introspektivna saznanja. Kovačević ističe da je za Ujevića mistika bila sastavni deo poetskog izraza, omogućavajući mu da istražuje teme kao što su postojanje, ljubav, patnja i duhovno prosvetljenje.
Knjiga pruža dubinski uvid u filozofske i estetske aspekte Ujevićeve poetike, osvetljavajući njegovu jedinstvenu sposobnost da spoji mističko iskustvo sa poetskim izrazom. Kovačevićev rad doprinosi boljem razumevanju složenosti Ujevićeve poezije i njegovog mesta u hrvatskoj književnosti.
Jedan primerak je u ponudi
