Duga
U ruralnoj Engleskoj, gde se polja prostiru pod teškim nebom, D. H. Lorens isprepleće sagu porodice Brangven u delu „Duga“ (1915), istražujući ljubav, strast i sukob između duha i tela kroz tri generacije.
Smešten krajem 19. i početkom 20. veka, roman prati njihovu borbu za emocionalnu i duhovnu slobodu u svetu koji se menja. Tom Brangven, farmer čvrsto ukorenjen u zemlji, zaljubljuje se u Lidiju, poljsku udovicu čija misterija unosi nemir u njegov jednostavan život. Njihova strastvena, ali burna veza, ispunjena nesporazumima, daje ton romanu: ljubav koja je istovremeno oslobađajuća i destruktivna. Njihova ćerka, Ana, nasleđuje majčinu nezavisnost. Njen brak sa Vilom, Tomovim nećakom, pulsira intenzitetom - njihova ljubav gori između fizičke želje i duhovnog sukoba, dok se bore sa granicama braka i vere. Vilova opsesija religijom sukobljava se sa Aninom prizemnom prirodom, stvarajući napetost koja ih skoro razdvaja.
U trećoj generaciji, njihova ćerka Ursula postaje centar priče. Mlada, buntovna i željna slobode, Ursula odbacuje konvencije, tražeći smisao izvan patrijarhalnog sveta. Njena veza sa učiteljicom Vinifred, a kasnije i sa vojnikom Antonom Skrebenskim, testira granice ljubavi i seksualnosti. Ursula, međutim, odbija da se pokori, sanjajući o „dugi“ – simbolu nade i novog početka. Kroz nju, Lorens slavi individualnost i čežnju za duhovnim ispunjenjem.
Duga je poetični, senzualni roman koji istražuje napetost između instinkta i civilizacije, ljubavi i slobode. Lorensin bogat jezik i duboki uvidi u ljudsku dušu čine delo snažnom meditacijom o životu i njegovim kontradikcijama.
Jedan primerak je u ponudi
