Melanholija 1-2

Čuveni norveški umetnik iz 19. veka Laš Hertervig slikao je zapanjujuće pejzaže, patio je od mentalnih bolesti i umro u siromaštvu 1902. godine. U delu „Melanholija I“, Fose majstorski zalazi u Hertervigov um tokom njegovih studentskih dana, kada je doživeo težak nervni slom. Kao student Akademije u Diseldorfu, Hertervig je bio paralizovan paranojom i ludo zaljubljen u Helenu Vinkelman, petnaestogodišnju ćerku svoje gazdarice. Zbog opsesije maloletnom devojkom, punom lirske sladostrasnosti i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig završava na ulici. Izložen podsmehu, očajnički pokušava da se vrati u stan Vinkelmanovih. Na kraju završava u psihijatrijskoj bolnici, gde lekar kao uzrok njegovih problema vidi prekomernu masturbaciju. U poslednjem odeljku prvog dela, početkom devedesetih godina 20. veka, upoznajemo takođe uznemirenog pisca Vidmea, koji, inspirisan Hertervigovom slikom „Sa Borheje“, kao i sam Fose, želi da napiše roman o slikaru. „Melanholija II“ je smeštena u 1902. godinu i ispričana je iz perspektive njegove izmišljene sestre Uline. Iako je ovaj roman prvobitno objavljen u dva toma, danas autor insistira da je to celina koja ne trpi odvojena izdanja. Džun Fose se smatra jednim od najvažnijih svetskih autora danas, a „Melanholija“ je njegov najbolji roman, na osnovu kojeg je napisana čak i opera.