Melanholija 1-2
Kombinujući istorijske činjenice sa fikcijom, autor nas uvlači duboko u svet tanke duše umetnika, čiju ranjivost uzrokuje njegov tragični kraj, ali koja takođe poseduje neverovatan dar da vidi božansku lepotu sveta tamo gde je drugi ne bi ni primetili.
Čuveni norveški umetnik iz 19. veka Laš Hertervig slikao je zapanjujuće pejzaže, patio je od mentalnih bolesti i umro u siromaštvu 1902. godine. U delu „Melanholija I“, Fose majstorski zalazi u Hertervigov um tokom njegovih studentskih dana, kada je doživeo težak nervni slom. Kao student Akademije u Diseldorfu, Hertervig je bio paralizovan paranojom i ludo zaljubljen u Helenu Vinkelman, petnaestogodišnju ćerku svoje gazdarice. Zbog opsesije maloletnom devojkom, punom lirske sladostrasnosti i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig završava na ulici. Izložen podsmehu, očajnički pokušava da se vrati u stan Vinkelmanovih. Na kraju završava u psihijatrijskoj bolnici, gde lekar kao uzrok njegovih problema vidi prekomernu masturbaciju. U poslednjem odeljku prvog dela, početkom devedesetih godina 20. veka, upoznajemo takođe uznemirenog pisca Vidmea, koji, inspirisan Hertervigovom slikom „Sa Borheje“, kao i sam Fose, želi da napiše roman o slikaru. „Melanholija II“ je smeštena u 1902. godinu i ispričana je iz perspektive njegove izmišljene sestre Uline. Iako je ovaj roman prvobitno objavljen u dva toma, danas autor insistira da je to celina koja ne trpi odvojena izdanja. Džun Fose se smatra jednim od najvažnijih svetskih autora danas, a „Melanholija“ je njegov najbolji roman, na osnovu kojeg je napisana čak i opera.
Jedan primerak je u ponudi
