Ukroćena goropadnica
Rana komedija V. Šekspira u kojoj plemić Petručo pokušava da „ukroti“ lukavu i buntovnu Katarinu. Kroz nadmudrivanje i humor istražuje teme brakova iz interesa, pola i društvenih uloga.
„Ukroćena goropadnica“ (napisana početkom 1590-ih) jedna je od najranijih, najizvođenijih i najkontroverznijih komedija engleskog dramskog pisca Vilijama Šekspira. Zasnovana na renesansnim motivima nadmudrivanja i borbe polova, komedija priča dinamičnu, veoma humorističnu i višeslojnu priču o odnosu između društvenih konvencija, braka i individualne volje. Radnja se odvija u Padovi, gde bogati trgovac Baptista Minola odbija da se oženi svojom mlađom, nežnom i među udvaračima omiljenom ćerkom Bjankom pre nego što se uda njena starija sestra Katarina. Katarina je poznata širom grada po svom oštrom jeziku, impulsivnoj prirodi i prkosu društvenim očekivanjima, što uzrokuje da je udvarači izbegavaju. Radnja počinje dolaskom plemića Petruča iz Verone, koji odlučuje da se oženi Katarinom — prvenstveno privučen njenim bogatim mirazom, ali i izazovom da je „ukroti“. Kroz niz komičnih ludorija, ekstravagantnog ponašanja i psiholoških provokacija na imanju u Veroni, Petručo pokušava da slomi Katarinin otpor. Paralelno sa glavnom radnjom, odvija se klasična renesansna radnja u kojoj se nekoliko udvarača (Lučencio, Hortenzio i Gremio) pod maskom i prerušeni takmiče za Bjankinu naklonost. Napisana u živahnim, energičnim stihovima i bogata slepstik humorom, komedija „Ukroćena goropadnica“ i danas inspiriše brojne diskusije i tumačenja — od onih koji je vide kao satiru patrijarhalnog društva i igru uloga, do onih koji je čitaju kao složenu priču o pronalaženju međusobnog poštovanja i partnerstva unutar društvenog okvira renesansne epohe.
Jedan primerak je u ponudi
