Ljuljaška

„Ljuljaška“ (1963) je debitantski roman pisca Vojislava Lubarde, koji je već ovim ranim delom najavio svoje prepoznatljivo interesovanje za teške istorijske, društvene i psihološke teme. Zaplet i motivska struktura romana usmereni su na posleratni period u kome se pojedinac suočava sa teškim nasleđem Drugog svetskog rata, ideološkim pritiscima i moralnim dilemama u novonastajućem društvenom poretku. Metafora „ljuljaške“ u naslovu simbolizuje stalnu nestabilnost, raspeće i unutrašnju potresenost glavnih likova koji, krećući se iz jedne krajnosti u drugu, uzalud pokušavaju da se oslobode ratnih trauma i osećanja krivice. Lubarda se ne bavi patetičnim prikazom pobednika i pobeđenih, već zalazi u duboke slojeve ljudske psihologije, otkrivajući usamljenost, otuđenje, izdaju i nemogućnost uspostavljanja potpunog identiteta. Stilski, roman karakteriše atmosfera napetosti, suptilni unutrašnji monolozi i dramatični dijalozi. „Ljuljaška“ je snažno i kritički usmereno prozno delo koje nagoveštava kasniju tematsku usmerenost autora na složene i često prećutkivane tragedije čovečanstva na Balkanu.