Jedan primerak je u ponudi
Zanima Vas i neka druga knjiga? Možete pretražiti našu ponudu pomoću pretrage ili prelistati knjige po kategorijama.
Liotarova fenomenologija se fokusira na analizu iskustva pre konceptualizacije. Za njega je ključno razumeti kako se događaj, osećaj ili stimulus pojavljuje u svesti pre nego što ga jezik i društvene norme oblikuju u stabilna značenja.
Žilova Delezova „Logika smisla“ (1969) jedno je od njegovih najvažnijih filozofskih dela. Ono istražuje prirodu smisla, događaja, površina i besmisla kroz paradokse jezika, stoičke filozofije i književnosti (Luis Kerol).
U svetu entropijskih poredaka umreženih „kontrolnim društvima“ (Delez), jedino što nam je preostalo je svojevrsna FILOZOFIJA OTPORA.
Delez i Gvatiri u delu „Šta je filozofija?“ definišu filozofiju kao stvaranje novih koncepata na nivou imanencije, razlikujući je od nauke (funkcija) i umetnosti (percepti i afekti).
Delezov „Portret Fukoa“ (1986) nije monografija, već kreativno „razmišljanje sa Fukoom“. Ona analizira arheologiju znanja, uvodeći koncepte arhive, moći, subjektivizacije i „pregiba“ kao ključne za Fukoovu misao o znanju, moći i subjektu.