
Svršetak igre
Drama Semjuela Beketa, jednog od ključnih autora teatra apsurda, premijerno je izvedena 1957. Ovo izdanje štampano je povodom premijere predstave u Zagrebačkom dramskom kazalištu 17. oktobra 1958. godine.
Ova jednočinka, napisana u minimalističkom stilu, istražuje besmisao postojanja, ljudsku nemoć i neizbežnost smrti. Radnja drame odvija se u skučenoj, zapuštenoj sobi nalik na bunker, u kojoj četiri lika žive u izolaciji i beznadežnosti. Glavni lik, Ham, je slep i nepokretan, sedeći u invalidskim kolicima kao tiranski gospodar prostora. Njegov sluga, Klov, jedini je pokretan, ali hrom i nesposoban da napusti sobu. U dva kante nalik na kontejnere žive Hamovi roditelji, Neg i Nel, koji su lišeni nogu i predstavljaju ostatke nekadašnjeg života.
Ham i Klov svakodnevno ponavljaju besmislene rituale, dok Ham diktira i preispituje svoje prošle priče. Njihov odnos je zasnovan na zavisnosti i mržnji — Klov ne može da ode, a Ham ne može bez njega. Neg i Nel, polumrtvi i zaboravljeni, povremeno daju ironične komentare o svojoj sudbini, podsećajući na nepovratnu prolaznost.
Klov neprestano govori o odlasku, ali nikada ne uspeva da to i ostvari. U poslednjoj sceni, Klov se obučen sprema za odlazak, ali zastaje, dok Ham ostaje nepomičan, završavajući igru besmislenim monologom. Drama se završava u atmosferi tišine i beznađa, ostavljajući publiku sa osećajem praznine.
"Svršetak igre" simbolizuje cikličnu prirodu ljudske patnje i nemogućnost bekstva iz bezizlazne situacije. Likovi predstavljaju dekadenciju i apsurd postojanja, dok Ham i Klov personifikuju međuzavisnost u svetu gde je komunikacija gotovo uništena. Bunker postaje metafora zatvorenosti i osamljenosti, dok se kroz igru nemoći i rutine ocrtava besmisao ljudskog života.
Beketova pesimistička vizija sveta i ogoljeni dijalozi ukazuju na gubitak nade i stalnu borbu sa egzistencijalnim očajem.
Jedan primerak je u ponudi