Miroslav Krleža
Miroslav Krleža (7. jul 1893 – 29. decembar 1981) bio je jedan od najznačajnijih hrvatskih pisaca 20. veka – pesnik, romanopisac, dramaturg, esejista i enciklopedista. Rođen je u Zagrebu, školovao se na Austrougarskoj vojnoj akademiji, ali se brzo posvetio književnosti i intelektualnoj delatnosti. Bio je snažan kritičar društvene nepravde, sitne buržoazije i političkog oportunizma, što je karakterisalo veliki deo njegove književnosti.
Njegov rad obuhvata širok spektar žanrova. Ističu se romaneskni ciklus o Glembajevima (Glembajevi, U agoniji, Leda) i epski roman Povratak Filipa Latinoviča (1932). Pisao je i eseje, dnevnike, kritike, enciklopedijske članke i pesme poput onih iz zbirke Pan.
Krležin stil karakteriše bogat rečnik, složene rečenice, intelektualna dubina, ironično distanciranje. Bio je ključna ličnost hrvatske kulture i jedan od osnivača Leksikografskog zavoda (danas Leksikografski zavod Miroslav Krleža). Uprkos političkim pritiscima, ostao je veran intelektualnoj autonomiji.
Krležina zaostavština nezaobilazna je u hrvatskom kanonu i nezaobilazna u razumevanju modernosti i istorijske sudbine Hrvatske i srednje Evrope.
Naslovi u ponudi
Aretej
Krležina drama o lekaru Areteju, humanisti koji se suprotstavlja fanatizmu, dogmi i okrutnosti društva. Drama prikazuje tragičan položaj pojedinca koji ostaje veran razumu u svetu koji ga odbacuje.
Aretej: drama
Krležina drama sa opširnim pogovorom Branka Hećimovića, biobibliografskim prilozima Slavka Batušića i fotografijama scena iz „Areteje“ u izvođenju Narodnog pozorišta Beograd.
Balade Petrice Kerempuha
Najveće pesničko dostignuće Miroslava Krleže i jedno od najvažnijih dela hrvatske književnosti. Balade kombinuju satiru, ironiju i lirsko-folklorne tonove u osudi nasilja i gluposti vlasti kroz vekove.
Banket u blitvi: Roman u tri knjige
Radnja je smeštena u Blitvi, fiktivnoj zemlji na severoistoku Evrope, koja je posle vekova tuđinske vladavine i političke nestabilnosti postala nezavisna država pod diktatorskom vlašću okrutnog poručnika Barutanskog.
Baraka Pet Be i druge novele
Zbirka „Baraka Pet Be i druge novele“ donosi izbor Krležinih antiratnih romana iz perioda 1916–1920-ih, fokusirajući se na besmislenost Prvog svetskog rata, patnje domobranstva i pad Austro-Ugarske.
Bulletin - Pedeset godina Velikog oktobra 1917. - 1967.
U delu „Pedeset godina Velikog oktobra 1917–1967“, Miroslav Krleža piše o Oktobarskoj revoluciji iz perspektive pisca koji joj je ideološki blizak, ali koji se nikada nije slagao sa njenim pretvaranjem u sistem krutih istina.
Članci i polemike 2: Sa uredničkog stola
Zbirka Članci i polemike 2: Sa redakcijskog stola obuhvata eseje, kritike i polemičke tekstove napisane tokom Krležinog angažmana kao urednika raznih književnih časopisa, kao što su Književna republika i Pečate.
Danas 1934 I-II: Reprint izdanje u dva toma biblioteke Liber Croaticus
Reprint izdanje časopisa Danas 1934 I–II objedinjuje svih pet brojeva ovog kultnog časopisa. Danas je bio ključni forum moderne kulture, okupljajući nadrealiste, pisce i umetnike sve do zabrane, ostavljajući trajan trag u književnoj istoriji.
Dječak prati zmaja
„Der Junge folgt dem Drachen“ ist ein Buch, das uns auf eine fantastische Reise mitnimmt und uns dazu ermutigt, anders über das Leben und die Welt nachzudenken.
Dnevnik 1: Dnevnik 1914 - 17 (Davni dani I)
Das Tagebuch aus den Jahren 1914–17 dokumentiert Krležas Schriften aus der Zeit des Ersten Weltkriegs: persönliche Dilemmata, Pazifismus, Konflikte mit dem Militarismus der Monarchie und intellektuelle Reifung in den Jahren des Zusammenbruchs der alten We