Put u mrak

Gi de Mopasan (1850–1893), majstor francuske novele, u zbirci Put in mrak (prvobitno priče iz kasnijeg perioda njegovog stvaralaštva) objedinjuje neke od svojih najmračnijih i najpesimističnijih priča.

Za razliku od Mopasanovih ranijih, veselijih i erotskijih priča, ovde dominira mračna strana života. Autor intenzivno predstavlja teme mentalnog pada, paralize, ludila, usamljenosti starosti, fizičkog raspadanja i straha od smrti. Priče su napisane sa izvanrednom psihološkom preciznošću i naturalističkom surovošću, što je tipično za Mopasanov kasni period, kada je i sam patio od sifilisa i teškoća sa psihofizičkim zdravljem.

Najpoznatije priče u ovoj zbirci obično uključuju motive opsesije, halucinacija i neizbežnog pada (npr. priče poput Le Horla ili slične teme straha i ludila). Mopasan više nije samo hroničar normanskog života i buržoaskih slabosti, već duboki istraživač tame ljudske duše.

Stil, kao i uvek kod Mopasana, je kristalno jasan, ekonomičan i majstorski – svaka rečenica ima svrhu. Putovanje u tamu se smatra reprezentativnim za pesimističku stranu Mopasanovog opusa i jednim od najmoćnijih svedočanstava o strahu od gubitka razuma i identiteta u francuskoj književnosti 19. veka. Antikvarno izdanje iz Velžeka je retko.