Sabrana djela A. P. Čehova #7: Seljaci i druge novele

Ako pomenemo samo roman „Cvrčak“, koji je izazvao toliko prašine oko Čehovljevog privatnog života (neki poznanici su se najviše ljutili na njega, s obzirom na to da ih je kopirao u crtanju glavnog ženskog lica) — sve do „Seljaka“, i te značajne i živopisne slike bednog života ruskog malog čoveka, videćemo koliko je širok bio umetnički raspon ovog velikog stvaraoca. Radeći na argumentu koji su mu ljudi godinama sugerisali da svet i psihologija čoveka žive od nekoliko rubalja, i obraćajući se tome svojim ideološkim i etičkim kredom, Čehov je, u nama najbližim moralnim i umetničkim primerima („Sestre“, Crni monah“, „Svojačanka“ i drugi — svi koji su sakupljeni u ovoj knjizi — uspeo da stvori klasične primere moderne ruske novele, ne samo po kompoziciji već i po aktuelnosti sadržaja.

Ako dodamo da ova knjiga sadrži i „Kuću sa mezaninom“, „Moj život“ i pomenute „Seljake“, onda je jasno da ova knjiga sadrži jedan od najzrelijih perioda stvaralaštva velikog ruskog pisca. Jer koliko god se briljantno probio u književnosti svojim „sitnicama“ — i koliko god kasnije postigao uspeh na sceni svojim dramama — u romanima i dramama kao što su „Ana za vratom“, „Arijadna“, „Seljaci“ i drugi, on je svoj kredo dao ne samo u umetnosti, već i u formalni aspekt je dokazao svoju veličinu, dokazao da se čak i u malom okviru može mnogo toga dati.