Uskrsnuće
U svom poslednjem velikom romanu, Vaskrsenje (1899), Tolstoj kombinuje književnu umetnost sa dubokim moralnim i filozofskim razmišljanjima, čineći ga ključnim delom njegovog kasnog opusa.
U carskoj Rusiji, Dmitrij Nehljudov, aristokrata, uživa u svojim privilegijama dok mu prošlost bledi iz sećanja. Sve se menja kada na sudu prepozna Katušu Maslovu, optuženu za ubistvo. Ona je nekada bila nevina devojka koju je zaveo i napustio, ostavivši je trudnom i bez podrške, što ju je gurnulo u prostituciju. Susret potresa Nehljudova, budeći osećaj krivice i postavljajući ga na put moralnog istraživanja. On odlučuje da napusti svoj udoban život i prati Katušu u egzil u Sibir, tražeći iskupljenje.
Putovanje otkriva okrutnost pravosudnog sistema, nepravde zatvora i licemerje društva. Kroz susrete sa drugim zatvorenicima, Nehljudov postaje svestan dubokih društvenih nejednakosti, dok Katuša prolazi kroz sopstvenu duhovnu transformaciju. Roman istražuje teme pokajanja, pravde i duhovnog buđenja, odražavajući Tolstojev hrišćanski anarhizam i pacifizam.
„Vaskrsenje“ je kulminacija Tolstojevog kasnog stvaralaštva, gde se on udaljava od epske širine „Rata i mira“ i intimne psihologije „Ane Karenjine“, fokusirajući se na moralnu reformu i kritiku društvenih institucija. Delo odražava njegovu radikalnu filozofiju, prožetu idejama o jednostavnom životu i odbacivanju materijalizma.
Roman je bio kontroverzan zbog oštre kritike crkve, vlade i sudstva, što je dovelo do Tolstojevog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine. Čitaoci i kritičari bili su podeljeni: neki su hvalili njegovu moralnu dubinu, dok su ga drugi smatrali previše didaktičkim. Ipak, roman je imao globalni uticaj, inspirišući debate o pravdi i čovečnosti, i sada se smatra klasikom koji osvetljava Tolstojevu viziju pravednijeg sveta.
Primerak je dostupan kao deo kompleta knjiga "Lav Nikolajevič Tolstoj: Izabrana djela 1-12"
Pregledajte komplet
2. Kreutzerova sonata
Lav N. Tolstoj, majstor književnosti, istražuje duboke teme ljudskog postojanja, morala i društva u svojim novelama „Mećava“, „Albert“, „Tri smrti“, „Otac Sergije“, "Krojcerova sonata", „Gospodar i sluga“, „Posle plesa“ i „Hadži Murat“.
3. Djetinjstvo / Dječaštvo / Mladost
Lav Nikolajevič Tolstoj, u svojoj autobiografskoj trilogiji Detinjstvo (1852), Dečaštvo (1854) i Mladost (1857), prati odrastanje Nikolaja Irtenjeva, mladog plemića čije iskustvo odražava Tolstojevu mladost.
4. Krivotvoreni kupon i druge pripovijesti
Priče „Jutro jednog plemića“, „Iz beleški kneza Nehludova“, „Markerove beleške“, „Vaga“, „Dva husara“, „Kavkaski zarobljenik“, „Falsifikovani kupon“, „Smrtne beleške starca Fjodora Kuzmiča“ i „Zašto?“ istražuju teme morala, društva i duhovnosti.
5. Kozaci
„Kozaci“ (1863) su ključno delo u Tolstojevom ranom stvaralaštvu, most između njegovih autobiografskih dela i njegovih kasnijih epova. Inspirisano Tolstojevim sopstvenim iskustvima na Kavkazu, delo postavlja temelje za njegovu kritiku civilizacije.
6. Obiteljska sreća
„Porodična sreća“ (1859.) je značajno delo Tolstojevog ranog stvaralaštva. Za razliku od njegovih kasnijih moralističkih dela, ovde Tolstoj nudi nežnu, intimnu priču, usmerenu na lične odnose, što je čini jedinstvenom u njegovom opusu.
7. Uskrsnuće
U svom poslednjem velikom romanu, Vaskrsenje (1899), Tolstoj kombinuje književnu umetnost sa dubokim moralnim i filozofskim razmišljanjima, čineći ga ključnim delom njegovog kasnog opusa.
8. Ana Karenjina 1
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprijekornim, a William Faulkner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno djelo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog stoljeća.
9. Ana Karenjina 2
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprijekornim, a William Faulkner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno djelo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog stoljeća.
Dva primerka su u ponudi
