Ravnodušni / Agostino
„Ravnodušni“ (1929), Moravijin prvi i najpoznatiji roman, remek-delo italijanskog modernizma, roman koji mu je doneo slavu i priznanje. „Agostino“ (1944) je jedno od Moravijinih najlirskijih proznih dela, kratak, ali snažan roman o odrastanju.
„Ravnodušni“: Rim, kraj 1920-ih. Porodica Ardengo – udovica Marijagracija, sin Mikele (24) i ćerka Karla (20) – žive pod lažnom buržoaskom fasadom dok im se kuća bukvalno urušava zbog dugova. Leo Merumeči, majčin bogati i cinični ljubavnik, nudi „spas“: novac za vilu u zamenu za Karlino telo. Mikele, intelektualac pun prezira prema svetu, shvata da je i sam ravnodušan – mrzi Lea, ali ne može da deluje. Za 48 sati sve se ruši: Karla pristaje na kompromis, Mikele propušta priliku za osvetu, majka ostaje slepa. Roman je hladna, hirurški precizna analiza moralnog propadanja, licemerja i nemoći pred zlom. Delo koje je šokiralo fašističku Italiju jer je pokazalo da ravnodušnost nije nevinost, već saučesništvo.
„Agostino“: Trinaestogodišnji Agostino provodi leta sa svojom udovicom majkom na moru. Običan odnos između majke i sina se razbija kada dečak otkrije da njegova majka ima ljubavnicu i da je ona žena pred drugim muškarcima. Počinje da bude opsednut seksualnošću, klasnim razlikama i sopstvenom nemoći. Pridružuje se bandi siromašnih momaka sa plaže koji ga uvode u svet grubosti, prostitucije i ismevanja. U pokušaju da „postane muškarac“, Agostino prolazi kroz poniženja i shvata da odraslo doba nije herojsko, već bolna i prljava stvar. Majka ostaje nedostižan objekat, a dečak se vraća kući ranjen i stranac u svom telu.
Oba romana istražuju gubitak nevinosti – društvene u „Ravnodušnima“, lične u „Agostinu“ – i ostaju kulminacija Moravijeve opsesije otuđenjem, seksom i licemerjem buržoazije.
One copy is available
