Rujansko četvorojevanđelje

Jedini potpuni sačuvan primerak Rujanskog Četvorojevanđelja, se nalazi U Nacionalnoj biblioteci u Pragu u sastavu Šafarikove zbirke i ima ukupno 300 listova. Drugi, delimično oštećen primerak, sa 296 listova se čuva u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Narodna biblioteka Srbije je posedovala jedan primerak, ali je on uništen u bombardovanju Beograda, 1941. godine. Samo jedan odlomak, od 92 lista se čuva u muzeju Srpske akademije nauka i umetnosti.

„Poznato je da su postojala četiri primerka Rujanskog četvorojevanđelja, rađenog ksilografijom, ručnim rezbarenjem u drvetu. Jedan se čuva u Pragu, u državnoj zbirci, i njega je Vuk Karadžić poklonio Pavelu Josifu Šafariku. Druga je u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu. Pod nemačkim bombama 1941. stradao je primerak čuvan u Beogradu. U Muzeju primenjenih umetnosti postoji jedna knjiga, ali nepotpuna, sa samo 71 stranom.

Na predlog tadašnjeg episkopa žičkog Hrizostoma, a preko Ministarstva kulture, 2005. smo pokrenuli inicijativu da vratimo primerak iz Praga. Sve je krenulo u obećavajućem smeru, ali je onda smenjena vlast, u ministarstvo su došli novi ljudi, povučen je ambasador iz Praga. Od tada nemamo informacija o povratku ovog nacionalnog blaga” - Iguman manastira Rujan i duhovni imenjak monaha koji je štampao Četvorojevanđelje.

„Rujansko četvorojevanđelje nije samo duhovna i kulturna, već i nacionalna vrednost koja zaslužuje da bude prisutna u našem „izlogu“ i pokazana turistima, naročito strancima. Ako knjiga ne može da se vrati, neka prioritet bude njen značaj. Stalno pričamo o ćirilici, azbuci, srpskom jeziku, a nemarno se ponašamo prema tome. Žao mi je što tokom obnove manastira nije prihvaćena ideja da se prenesu mašine sa toplom štampom, sa slovima od olova, kako bi Rujan opet imao muzejsku štampariju.” - Profesor dr Ilija Misailović, hroničar užičkog kraja.

Uz knjigu ide poseban dodatak, „Istorijski okviri štamparije u manastiru Rujnu 1536-1537; Rujansko četvorojevanđelje: knjiga, grafika, štampa”, čiji su autori Laza Čurčić, Katarina Mano-Zisi.