Rogus

Mlada arheologinja Angelina Pavković iz Osijeka nalazi se na životnoj prekretnici: voli svoj posao, ali sve ostalo je postalo kolotečina. Svesna je da ovako ne može dalje. Žarko želi da upiše doktorat, ali ne može da nađe zajednički jezik sa partnerom, perspektivnim fizičarem Jakovom. Kada otkrije mesto na kome su spaljivane veštice na jednom mestu u Osijeku, njen život se okreće naglavačke. Zanima je slučaj njene imenjakinje Anice Pavković, poslednje veštice spaljene u Osijeku 1738. Odjednom, sve postaje jasnije, njeni snovi i ono što se dešava oko nje. Počinje da se pita da li je ona njena reinkarnacija, ko je Jakov, a ko su njeni prijatelji, profesorka Jasna, sa kojom se druži od detinjstva, kolega arheolog Igor i drugi oko nje... Heroine Rogusa su stvarne. u svojim strahovima, kao i u svojoj snazi da izdrže najokrutnije muke i pobede smrt, kao poslednja „veštica“, i da se kao Angelina bore za sebe, svoje snove, ljubav i strast.

„Žene su podložnije grehu, to je stav, smatram. Žene su sumnjičave u svim svojim državama. Udovice, neudate, siromašne, ali i one bogate koji umeju da se brinu o sebi, mršave, žene sa čudnim frizurama, buntovne, one koje su previše rodile, ali i one koje imaju premalo dece, koje nisu rađale, one koji su se usuđivali da poseju njivu različitim semenima, koji su dodirivali mrtvu svinju, koji nose odeću od raznih tkanina, žene koje imaju mladež ili bradavicu, silovali su žene. Svi oni mogu biti veštice. Dovoljno je upreti prstom u jednu od njih. Jer svi će to na kraju priznati. Mora da prizna“.