Nikome nema povratka

Alba de Sespedes (1911–1997), italijanska književnica kubanskog porekla, objavila je roman Bez povratka, koji se smatra jednim od najuspešnijih italijanskih romana predratnog perioda. Radnja je smeštena u rimski internat za devojke (Pensione), gde živi osam veoma različitih učenica.

Roman prati njihove sudbine tokom jedne školske godine. Svaka od njih predstavlja drugačiju društvenu klasu, karakter i stav prema životu: od idealističkih i ambicioznih, preko romantičnih i naivnih, do ciničnih i proračunatih. De Sespedes majstorski prikazuje njihove ljubavne veze, porodične drame, sukobe sa okolinom i postepeno sazrevanje (ili pad) u italijanskom društvu pod fašističkim režimom.

Roman je pre svega duboka psihološka studija ženske duše i sudbine žena u patrijarhalnom društvu. Autorka suptilno, ali jasno kritikuje buržoaski moral, lažni ugled, klasne razlike i ograničenja nametnuta ženama. Motiv nemogućnosti povratka je posebno jak – jednom donete odluke (brak, prekid studija, kompromisi) zauvek menjaju život.

Stil Albe de Sespedes je elegantan, precizan i izrazito psihološki. Roman je bogat unutrašnjim monolozima i suptilnim opisima emocija. Doživeo je ogroman uspeh u Italiji (preko 100.000 primeraka u kratkom vremenskom periodu), a čak ga je i fašistički režim zabranio zbog previše slobodnog prikaza ženske seksualnosti i kritike društva.

U hrvatskom prevodu, roman je bio veoma popularan među čitaocima koji su cenili kvalitetnu evropsku psihološku prozu. Danas se „Nikome nema površine“ smatra klasikom italijanske književnosti 20. veka i jednim od najuspešnijih ženskih romana svog vremena.