Tisuću devetsto osamdeset četvrta

Hiljadu devetsto osamdeset četvrta govori o životu režimskog funkcionera u Ministarstvu istine koji radi na falsifikovanju istorijskih činjenica, na svakodnevnom usklađivanju zvanične istorije sa zvaničnom politikom. Nezadovoljan svojim poslom i životom u kojem Policija misli prati svaki njegov pokret, svaku reč koju je izgovorio ili nameravao da izgovori danonoćno preko telekrana, pokušava nešto da uradi, da se odupre totalitarnom sistemu, iako je svestan potpune kontrole i smrtna opasnost.

Roman se obično opisuje kao distopijski i futuristički, ali čitaoci koji su, za razliku od autora, proživeli 1984. dobro su svesni njegove 1984. Ono što je u Orvelovo vreme izgledalo nedokučivo, preterano ili nepraktično, uglavnom se ostvarilo pre 1984. godine. Zbog snažne mračne vizije budućnosti, 1984. je postala ne samo hronološki pojam već i opis stanja duha ljudske zajednice koje karakteriše otuđenost, nepravda, nasilje, diktatura i strah, te termini iz knjige kao što su: „Veliki brat”, „svet permanentnog rata”, „novogovor”, „soba 101”, „orvelovski”... odavno su prešli granice književnog sveta.