Freidenker / Statuten des Freidenker / Enthüllungen aus der geistlichen Welt / Offener Brief an den katholischen Klerus... / Luzifer. Eine Bombe der Wahrheit...

Ovaj povez iz Osijeka predstavlja izuzetno zanimljivu i gotovo kompletnu zbirku dela Mihaela Birona, organizatora prvog slobodoumnog (frajdenkerskog) pokreta u Austriji. Povez nije samo zbirka nepovezanih publikacija, već logički složena celina koja prikazuje razvoj njegovog pokreta od organizacionih početaka preko javne propagande do otvorenog sukoba sa Katoličkom crkvom i njegovog progona iz Austrije.

• Frajdenker. Listovi za čovečanstvo, isticanje i obrazovanje (brojevi 1–30, 1869–1871) Prvi i najveći deo poveza (480 stranica) čine svih trideset brojeva časopisa Frajdenker, zvaničnog biltena Frajdenkerskog društva u Gracu. Časopis je bio centralno sredstvo komunikacije pokreta i istovremeno njegova intelektualna platforma. Biron ga je pokrenuo 1869. godine sa ciljem promocije čovečanstva, obrazovanja, slobode savesti i kritičkog mišljenja.

Poslednji brojevi su posebno vredni jer dokumentuju rastuće pritiske kojima je Biron bio izložen. U njima se sve više pominju sudski postupci, napadi protivnika i potreba za solidarnošću među članovima. Završno pismo u broju 30 pokazuje da se autor oseća izolovano, ali i dalje veruje u nastavak rada pokreta.

• Statuti slobodnih udruženja u Gracu (1869) Časopis prate statuti društva, svojevrsni ustav organizacije. Danas je posebno zanimljiv jer pokazuje koliko je pokret bio umeren i legalistički nastrojen u početku. Već u prvom članku se navodi da je svrha društva, „ostavljajući politiku po strani“, rad na čovečanstvu, prosvetiteljstvu i obrazovanju.

Organizacija je bila demokratski organizovana, a članovi su mogli biti i muškarci i žene, što je bilo prilično napredno za 1869. godinu. Na poslednjoj stranici se navodi da je statut zvanično odobrilo Regentstvo u Gracu 22. oktobra 1869. godine, potvrđujući da društvo u početku nije bilo zabranjeno ili ilegalno.

• Offener Brief an den katholischen Klerus und an alle Katholiken (Otvoreno pismo katoličkom sveštenstvu i svim katolicima) - sedmo izdanje, oko 1870. godine. Ova brošura predstavlja Bironov javni obračun sa institucijom kojoj je nekada pripadao. Delo je važno jer pokazuje prelaz od organizacionog rada do otvorene javne kritike Crkve.

• Enthüllungen aus der geistlichen Welt (Otkrovenja iz sveta sveštenstva) - Grac 1870, treće izdanje. Ova knjiga je verovatno Bironovo najličnije delo. Naslov se ne odnosi na „duhovni svet“ u mističnom smislu, već na svet sveštenstva i crkvenih institucija.

Delo ima karakteristike memoara, ispovesti i društvene kritike. Upravo je ta kombinacija privlačila čitaoce jer nije dolazila od spoljašnjeg protivnika Crkve, već od čoveka koji je dugo bio deo sistema koji je sada opisivao.

• Lucifer. Eine Bombe der Wahrheit in das römische Concil oder Vertheidigung der Religion des reinen Menschenthums (Lucifer. Bomba istine u Rimskom savetu ili odbrana religije čistog čovečanstva) - Grac, Leykam 1870, 46 str.; u primerku do str. 40, nedostaje poslednjih 6 stranica. Poslednje delo u zbirci predstavlja vrhunac Bironove ideološke borbe. Napisana je u vreme Prvog vatikanskog sabora (1869–1870), kada je proglašena dogma o papskoj nepogrešivosti.

Naslov je namerno provokativan. Biron koristi ime Lucifer u njegovom izvornom značenju nosilac svetlosti i transformiše ga u simbol razuma, znanja i slobodnog istraživanja. On ga suprotstavlja slepom prihvatanju autoriteta i dogme. Centralna ideja knjige je odbrana religije čistog čovečanstva, odnosno verovanja da moralni život može postojati bez crkvenih institucija i natprirodnih otkrovenja.

Za razliku od umerenog tona statuta društva, Lucifer je izrazito polemičko i borbeno delo. Upravo u njemu možemo najjasnije videti zašto je Biron postao jedna od najkontroverznijih ličnosti austrijskog slobodoumnog pokreta.

Posmatrano u celini, ova knjiga predstavlja gotovo celu intelektualnu biografiju Mihaela Birona između 1869. i 1871. godine:

• časopis prikazuje svakodnevni život i razvoj pokreta,

• statuti prikazuju njegov organizacioni program,

• otvoreno pismo predstavlja javni raskid sa Crkvom,

• Otkrovenja iz svešteničkog sveta donose lično svedočanstvo bivšeg sveštenika,

• Lucifer predstavlja njegov najrazrađeniji filozofski i svetonazorski stav.

Ovaj osiječki primerak se stoga može posmatrati kao mala biblioteka austrijskog slobodnog mišljenja s prelaza iz 1860-ih u 1870-te. Malo je verovatno da je takav sadržaj bio slučajan; mnogo je verovatnije da ga je sastavio neki posvećeni pretplatnik ili simpatizer Frajdenkerovog pokreta koji je želeo da sačuva celinu Bironovog dela u jednoj knjizi.