Kola Brenjon
U ovom delu, napisanom tokom Prvog svetskog rata, Rolan suprotstavlja destruktivnu mržnju radosti života, humoru i solidarnosti. Kola je neka vrsta burgundskog Falstafa ili Rableovog Gargantue – grub, ali plemenit, zemaljski, ali duboko human.
Burgundija, 1616. Kola Brenžon, veseli, punački stolar i rezbar iz malog grada Klamsija, priča nam svoj život u prvom licu. Iako ima preko 60 godina, pun je životne radosti, voli dobro vino, žene, šale i svoj zanat. Knjiga je zapravo njegov dnevnik kroz jednu burnu godinu.
Kola voli slobodu i svoju domovinu, ali mrzi licemerje, fanatizam i tiraniju. Kada u Burgundiju dođu ratovi (Tridesetogodišnji rat upravo kuca na vrata), kuga i verski sukobi između katolika i hugenota, Kola ostaje veran sebi: pomaže i jedni i drugima, ismeva sve one koji se prave važni i uživa u životu čak i kada mu kuća izgori, a prijatelji umiru.
Uprkos patnji, bolesti i smrti, Kola Brenžon ostaje simbol nepokolebljivog optimizma i francuske „radosti života“. Na kraju, teško bolestan od kuge, on se ipak oporavlja i slavi život rečima: „Živ sam! Živ sam! Dobro je biti živ!“
Dva primerka su u ponudi
