Braća Karamazovi
„Braća Karamazovi“ je poslednja knjiga ruskog pisca Fjodora Mihailoviča Dostojevskog. Dostojevski je proveo skoro dve godine pišući „Braću Karamazove“, koja je prvi put objavljena u serijskom obliku u časopisu „Ruski vestnik“, a završena je krajem 1880
Dostojevskijev epski roman o veri, moralu i porodičnim sukobima. Radnja prati porodicu Karamazov - oca Fjodora, pohlepnog i nemoralnog zemljoposednika, i njegove sinove: Dmitrija, strastvenog i impulsivnog; Ivana, racionalnog ateistu; Aljošu, pobožnog monaha; i Smerdjakova, vanbračnog sina i manipulativnog slugu.
Centralna radnja se vrti oko sukoba oko novca i ljubavi. Dmitrij, zaljubljen u Grušenku, sukobljava se sa ocem, koji je takođe želi. Ova rivalstva dovode do tragičnih događaja, uključujući ubistvo Fjodora, za koje je Dmitrij optužen. Roman istražuje krivicu, pravdu i moralnu odgovornost dok se braća suočavaju sa sopstvenim unutrašnjim borbama. Ivanov intelektualni nihilizam i razgovori sa đavolom otkrivaju njegovu duhovnu krizu, dok Aljoša, simbol vere, pokušava da pomiri svoju porodicu i pronađe smisao u patnji.
Dostojevski postavlja filozofske dileme: slobodnu volju, postojanje Boga i prirodu zla. Poglavlje „Veliki inkvizitor“, gde Ivan predstavlja svoju parabolu, ključno je za raspravu o veri i autoritetu. Roman se takođe bavi dečjom nevinošću, posebno kroz priču o Iljuši, čija smrt duboko pogađa Aljošu.
Knjiga se sastoji od dva toma.
Jedan višetomni primerak je u ponudi.
