Ratne igre

Priča prati Dejvida Lajtmana, bistrog, ali neodgovornog srednjoškolca i talentovanog hekera koji se, tražeći nove, još neobjavljene kompjuterske igre na svom kućnom računaru, slučajno povezuje sa tajnim vojnim superkompjuterom poznatim kao WOPR (smeštenim u sedištu NORAD-a). Verujući da je pronašao naprednu simulacionu igru pod nazivom „Globalni termonuklearni rat”, Dejvid počinje da igra, nesvestan da je računar programiran da samostalno upravlja američkim nuklearnim arsenalom i da ne može da razlikuje stvarnost od simulacije. Superkompjuter pokreće globalne pripreme za napad, navodeći američke vojne lidere da poveruju kako je Sovjetski Savez lansirao nuklearne rakete. Kada Dejvid shvati opasnost, počinje napeta trka sa vremenom u kojoj on — uz pomoć svoje prijateljice Dženifer i tvorca računara, dr Falkena — pokušava da spreči superkompjuter da odigra „igru” do kraja i lansira prave rakete. Bišofova novelizacija verno dočarava neizvesnost filma i pruža dodatni uvid u psihologiju likova; štaviše, budući da je napisana početkom osamdesetih godina, ona je na izuzetan način predvidela opasnosti povezane sa veštačkom inteligencijom, kompjuterskim hakovanjem i automatizacijom vojnih sistema tokom ere Hladnog rata.