(Za)misliti revoluciju
„To je neprestana revolucija. Čitav život je postao istinski revolucionaran; to je uvek aktuelna delatnost, neprestana razmena, neprestano iskopavanje u amorfnom narodnom bloku. Nove energije su pobuđene, nove ideje-snage razglašene. Ljudi su tako konač
Antonio Gramsci (Ales, 22. januar 1891 — Rim, 27. april 1937) je bio italijanski pisac, političar, marksista i društveni teoretičar. Bio je sin nižeg državnog službenika. U socijalističku partiju učlanio se 1913, a 1921. postao je generalni sekretar novoformirane Кomunističke partije. Iako je bio poslanik Musolini ga je 1926. smestio u zatvor gde je ostao do kraja života. U zatvorskim beleškama (napisano između 1925 — 1935, objavljeno 1971) pokušao je da da protivtežu naglasku koji ortodoksni marksizam stavlja na naučni determinizam ističući značaj političke i ideološke borbe. Iako zastupnici evrokomunizma tvrde da je Gramši na njih izvršio uticaj on je čitavog života bio lenjinista i revolucionar. Gramši je bio jedan od osnivača i lidera Кomunističke partije Italije, u svojim delima osobito se bavio pitanjima i analizom kulture i praktične politike. Gramši se i danas drži za jednog od vrhunskih izvornih marksističkih mislioca. Кulturna hegemonija je termin koji je on uveo i raščlanio - pomoću nje se održava na vlasti kapitalistička država.
Jedan primerak je u ponudi
