Kapetanova ratna sjećanja
Stojan Vojnović (1920-1994), hrvatski pisac, novinar i učesnik NOB-a, u svojim memoarima Kapetanova ratna sećanja (1983) pruža dubok, introspektivni pogled na ratne događaje Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.
Kao kapetan partizanske jedinice, autor beleži svoje putovanje od mobilizacije 1941. do oslobođenja 1945. godine, fokusirajući se na Slavoniju i širi region, gde se borio protiv okupatora i domaćih kolaboracionista.
Knjiga nije samo hronika bitaka – poput okršaja u šumama, sabotaža na železnicama i opsada sela – već i duboka meditacija o ljudskoj prirodi u ratu. Vojnović analizira moralne dileme: izbor između dužnosti i preživljavanja, gubitak drugova, etiku osvete i posledice nasilja na psihu. Sećanja su „melem za ranu zaborava“, kako autor piše, jer su „proizvod stvarnosti i teže ih je izmisliti nego istinu“. Kroz anegdote o drugovima – hrabrim borcima, kukavicama i izdajnicima – on prikazuje složenost bratstva po oružju, gde se herojstvo meša sa kukavičlukom.
Teme su duboko univerzalne: rat kao učitelj okrutnosti, ali i solidarnosti; posleratna Evropa puna protivrečnosti, gde pobeda donosi nove traume. Iako stilizovano elementima romana, ovo je autentično svedočanstvo, bogato detaljima svakodnevnog života u šumi - hladnim noćima, glađu, improvizovanim oružjem. Vojnović ne idealizuje partizanski pokret; priznaje greške, unutrašnje sukobe i cenu slobode. Knjiga se završava razmišljanjem o zaboravu kao najvećem neprijatelju: samo sećanjem čuvamo lekcije prošlosti.
Dva primerka su u ponudi
