Preko reke i u šumu
„Preko reke, u šumu“ (1950) je roman američkog pisca Ernesta Hemingveja. Naslov je izveden iz poslednjih reči generala Konfederacije iz Američkog građanskog rata, Tomasa DŽ. „Stounvola“ Džeksona.
Preko reke i u šumu je roman Ernesta Hemingveja, koji se smatra jednim od njegovih najličnijih i najkontroverznijih dela. Priča se odvija u i oko posleratne Venecije, gde pedesetogodišnji pukovnik Ričard Kantvel, veteran Prvog i Drugog svetskog rata, stiže u svoj poslednji lov na patke i upoznaje mladu groficu Renatu, koja je više od trideset godina mlađa od njega.
Roman je ispričan kroz sećanja i razgovore. Kantvel se priseća ratnih trauma, svoje vojne karijere, svojih uspona i padova, dok deli trenutke ljubavi, elegancije i dubokog razumevanja sa Renatom. Hemingvej majstorski slika venecijanske kanale, hotele, restorane i lagune, sa bogatim opisima gradske hrane, pića i atmosfere.
Delo je intenzivna meditacija o starosti, bolesti, smrti, muškoj časti i nemogućoj ljubavi. Kantvel je tipičan Hemingvejev junak – grub, ponosan, ranjen i stoički se suočava sa krajem. Roman je autobiografski (Hemingvej je u to vreme patio od sličnih zdravstvenih problema i ljubavi prema Veneciji).
Iako je dobio pomešane kritike nakon objavljivanja, roman Preko reke i u šumu se sada ceni kao zrelo, melanholično delo koje najavljuje stil romana Starac i more. Preporučuje se ljubiteljima Hemingveja, ratne proze i priča o ljubavi, gubitku i dostojanstvenom licu smrti.
Jedan primerak je u ponudi
