Djetinjstvo / Dječaštvo / Mladost
Lav Nikolajevič Tolstoj, u svojoj autobiografskoj trilogiji Detinjstvo (1852), Dečaštvo (1854) i Mladost (1857), prati odrastanje Nikolaja Irtenjeva, mladog plemića čije iskustvo odražava Tolstojevu mladost.
U detinjstvu, desetogodišnji Nikolaj doživljava svet očima deteta, očaran lepotom seoskog imanja i toplinom svoje porodice. Smrt majke donosi mu prvu veliku tugu, budeći svest o prolaznosti. Odnosi sa učiteljem Karlom Ivanovičem i prijateljima otkrivaju mu prve lekcije o ljubavi, gubitku i društvenim razlikama. U detinjstvu, Nikolaj se suočava sa adolescencijom, selidbom u Moskvu i novim izazovima. Oseća se nesigurno, razmišlja o religiji i društvenim normama, dok se bori sa unutrašnjim sukobima i prvim romantičnim čežnjama. Mladost prati Nikolaja na univerzitet, gde se suočava sa razočaranjima u obrazovanju, društvenim ambicijama i moralnim dilemama. Pokušava da pronađe svoje mesto u svetu, balansirajući između idealizma i sujete aristokratskog života. Kroz introspekciju, Nikolaj shvata važnost autentičnosti, postavljajući temelje za svoju buduću duhovnu potragu.
Trilogija je Tolstojev književni debi i odmah ga je etablirala kao velikog pisca. Inspirisana njegovim sopstvenim životom, dela predstavljaju njegov realističan stil i psihološku dubinu, što će kasnije kulminirati u „Ratu i miru“ i „Ani Karenjini“. Fokus na unutrašnjim sukobima, moralnim pitanjima i društvenoj kritici nagoveštava teme koje će dominirati njegovim kasnijim delima. Za razliku od kasnijih moralističkih dela poput „Vaskrsenja“, trilogija je intimna i lišena didakticizma, nudeći univerzalnu priču o odrastanju. Ova dela pokazuju Tolstojevu sposobnost da uhvati suptilnosti ljudskih emocija, postavljajući temelje za njegov status majstora psihološkog realizma.
Trilogija je prihvaćena sa oduševljenjem u Rusiji, hvaleći Tolstojevu svežinu i osetljivost. Kritičari su cenili realistične opise i emocionalnu dubinu, iako su neki kasnije smatrali da su dela bleda u poređenju sa njegovim epskim romanima. Danas se trilogija smatra klasikom, cenjenom zbog svog uvida u Tolstojev rani razvoj i univerzalnosti teme odrastanja.
Eine Kopie ist als Teil des Buchsets "Lav Nikolajevič Tolstoj: Izabrana djela 1-12" verfügbar.
Durchsuchen Sie die Büchersammlung
2. Kreutzerova sonata
Lav N. Tolstoj, majstor književnosti, istražuje duboke teme ljudskog postojanja, morala i društva u svojim novelama „Mećava“, „Albert“, „Tri smrti“, „Otac Sergije“, "Krojcerova sonata", „Gospodar i sluga“, „Posle plesa“ i „Hadži Murat“.
3. Djetinjstvo / Dječaštvo / Mladost
Lav Nikolajevič Tolstoj, u svojoj autobiografskoj trilogiji Detinjstvo (1852), Dečaštvo (1854) i Mladost (1857), prati odrastanje Nikolaja Irtenjeva, mladog plemića čije iskustvo odražava Tolstojevu mladost.
4. Krivotvoreni kupon i druge pripovijesti
Priče „Jutro jednog plemića“, „Iz beleški kneza Nehludova“, „Markerove beleške“, „Vaga“, „Dva husara“, „Kavkaski zarobljenik“, „Falsifikovani kupon“, „Smrtne beleške starca Fjodora Kuzmiča“ i „Zašto?“ istražuju teme morala, društva i duhovnosti.
5. Kozaci
„Kozaci“ (1863) su ključno delo u Tolstojevom ranom stvaralaštvu, most između njegovih autobiografskih dela i njegovih kasnijih epova. Inspirisano Tolstojevim sopstvenim iskustvima na Kavkazu, delo postavlja temelje za njegovu kritiku civilizacije.
6. Obiteljska sreća
„Porodična sreća“ (1859.) je značajno delo Tolstojevog ranog stvaralaštva. Za razliku od njegovih kasnijih moralističkih dela, ovde Tolstoj nudi nežnu, intimnu priču, usmerenu na lične odnose, što je čini jedinstvenom u njegovom opusu.
7. Uskrsnuće
U svom poslednjem velikom romanu, Vaskrsenje (1899), Tolstoj kombinuje književnu umetnost sa dubokim moralnim i filozofskim razmišljanjima, čineći ga ključnim delom njegovog kasnog opusa.
8. Ana Karenjina 1
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprijekornim, a William Faulkner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno djelo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog stoljeća.
Es werden zwei Exemplare angeboten
