Kuga
Filozofski roman smešten u alžirski grad Oran, koji je pogođen epidemijom kuge. Delo, napisano u obliku hronike, istražuje ljudsku reakciju na patnju, apsurdnost života i potragu za smislom u krizi, odražavajući Kamijevu egzistencijalističku filozofiju.
Priča počinje kada dr Bernar Rije primećuje prve znake kuge – mrtve pacove na ulicama. Ubrzo se bolest širi, a Oran je izolovan od sveta. Kroz Rijeove oči pratimo različite likove i njihove odgovore na krizu: novinar Rejmon Ramber pokušava da pobegne kako bi se vratio svojoj voljenoj osobi; sveštenik Panlu traži religiozno objašnjenje; Žan Taru, idealista, organizuje otpor protiv kuge; dok Žozef Gran, skromni činovnik, simbolizuje tihu istrajnost. Svaki lik predstavlja drugačiji stav prema apsurdu i zlu.
Kuga postaje metafora za zlo u svetu, uključujući rat, totalitarizam i samu smrtnost. Kami naglašava da se zlu ne može potpuno odupreti, ali da je borba protiv njega – čak i bez konačne pobede – ono što čoveka čini čovekom. Rije, iako svestan apsurda, bira solidarnost i akciju, odbacujući očaj.
Roman je bogat simbolikom, a Kamijev jezik je uzdržan, ali snažan, stvarajući atmosferu klaustrofobije i nade. „Kuga“ nije samo priča o epidemiji, već univerzalna meditacija o hrabrosti, zajedništvu i otporu pred neizbežnim. Delo ostaje relevantno, podstičući čitaoce da razmišljaju o moralnim izborima u vremenima krize.
Jedan primerak je u ponudi
